Moždani udar je naglo nastali neurološki poremećaj uzrokovan poremećajem cirkulacije u mozgu što dovodi do nedovoljnog snabdevanja određenih delova mozga kiseonikom i hranjivim materijama. Zbog nedostatka kiseonika i hranjivih materija dolazi do oštećenja i odumiranja nervnih ćelija u zahvaćenim delovima mozga što se manifestuje oštećenjem funkcija kojima ti delovi mozga upravljaju.
Ljudi koji ne mogu da stoje na jednoj nozi najmanje 20 sekundi imaju veći rizik od moždanog udara ili oštećenja mozga potvrdilo je jedno istaživanje. Istraživanje koje je objavljno u časopisu Satoke provedeno je na 1.400 ispitanika, a sva merenja obavljena su dok su ispitanici stajali bosi, s obe ruke uz telo.
Takođe, utvrđeno je i da su osobe s blagim kognitivnim oštećenjima, naročito one s Alchajmerovom bolešću, sklone nestabilnosti dok stoje na jednoj nozi.
“Utvrdili smo i da oko trećine osoba s više od dve lezije u mozgu ima problema s ravnotežom. Gledajući pacijente sa samo jednom lezijom na mozgu, 16 odsto njih imalo je problema s ravnotežom”, naveli su.
U časopisu posvećenom Alchajmerovoj bolesti navedeno je da neravnoteža prilikom stajanja na jednoj nozi predviđa veću stopu kognitivnog pada.
Lezija znači da moždano tkivo pokazuje oštećenje od povrede ili bolesti, a uzrokuje širok raspon simptoma, uključujući slabost ili poremećaj čula.
Lezija na mozgu može da bude trag koji je ostao od neke traume koja vam se dogodila u prošlosti. Mogu biti i rezultat nekog benignog (bezopasnog) stanja. Ponekad, čak i nakon detaljne analize, uzrok lezije ostaje nepoznanica.
Većina lezija na mozgu ima karakterističan izgled koji može da pomogne lekaru u otkrivanju uzroka, a samim tim i budućem tretmanu lečenja. Dodatni testovi su neophodni kada je u pitanju lezija kojoj lekar ne može da odredi uzrok.
One su često uzrokovane infekcijom, povredom, izloženosti određeni hemikalijama, ali i problemima s radom imunog sistema.
