Čitao sam jednom priču koja kaže da, od kada se popularna televizijska emisija pod nazivom „American Pickers“ pojavila na malim ekranima, odjednom je sve ono što se nekada smatralo smećem, postalo jako vredno. Slično važi i na račun automobila, pa tako više u centru pažnje nisu oni restaurirani primerci koji se sijaju na Suncu, već zapravo zaboravljeni model koje je neko otkrio u napuštenom hangaru po nekoliko centimetara prašine.
Danas pišemo o jednom takvom automobilu i za njega sigurno niko od nas nije čuo.
Zove se Stiletto i zvanično se vodi kao model kompanije Studebaker, iako to zapravo i nije, a objasnićemo zašto. Ni sam Studebaker nije preterano poznat brend izvan Sjedinjenih Američkih Država. U jednom momentu je bio najstariji aktiveni brend, pošto je firma osnovana još 1852. godine, a automobilsku diviziju su imali sve do 1966. godine.
Pre nekoliko godina smo posetili i njegov zvanični muzej, a tu priču možete da pročitate ovde. Ono što Stiletto čini posebnim jeste podatak da je imao školjku izrađenu od plastike ojačane staklenim vlaknima.
Ova tehnologija je u svoje vreme bila još uvek nova i neproverena, a svakako je imala svoje vrline zahvaljujući skromnoj masi. S druge strane, pokazala se teškom za rad i samo su spretni eksperti imali iskustva u radu s tim materijalom.
Istorijske knjige kažu da je prvi serijski američki automobil sa takvom školjkom bio Woodill Wildfire i debitovao je 1952. godine, a i o njemu smo pisali.
Verovali ili ne, „preko bare“ postoji firma koja se zove „Fiberglass Farms“. Fiberglass je engleska reč za plastiku ojačanu staklenim vlaknima, a „farms“ je naravno farma. Kao što ime kaže, reč je o korporaciji čiji je zadatak da pronalazi i zatim spasi klasične četvorotočkaše sa školjkama napravljenim od ovog materijala.
Priložene fotografije pokazuju da je Stiletto proveo na ovoj lokaciji dugi niz godina i da ga je zapravo „pojela“ zemlja, ali firma „Undiscovered Classics“ ga je nedavno kupila i sada planiraju da urade proces restauracije.
Na početku smo spomenuli da se ovaj automobil vodi kao Studebaker, ali je zapravo školjka ručno izrađena od strane oca i sina nepoznatog imena. Oni su iskoristili šasiju i mehaniku baš Studebakera i napravili ovaj specijalni primerak u periodu od 1955. do 1957. godine.
Njihova želja je bila da privuku pažnju investitora, ali kako do toga nije došlo, koncept je prodat da se plate dugovi i zatim mu se izgubio trag. Jedna od priloženih fotografija pokazuje kako je konačan posao mogao da izgleda kada bude kompletiran.
Pretraga na internetu nije donela mnogo informacija osim onoga da ga je pokretao benzinac sa šest cilindara u rednoj konfiguraciji. Studebaker je u spomenuto vreme imao nekoliko takvih agregata, a najčešće je korišćen onaj radne zapremine 186 kubnih inča (3,0 litra) sa 101 konjskom snagom.
Nismo baš sigurni da li je šta ostalo da se restaurira ili će svaki deo morati biti ponovo kreriran, ali Undiscovered Classics planira da ga jednog dana vrati na javne puteve…
AutoRepublika
