Skriveni troškovi koji prave omču oko vrata svima koji kupuju stan na kredit u Republici Srpskoj, a koji iznose oko 5.000 KM, izazvali su pravu lavinu reakcija među građanima.
Mnogi su prošli kroz ovo iskustvo, drugi tek planiraju da rješavaju stambeno pitanje, ali i jedni i drugi se pitaju šta zapravo košta toliko.
Dok ekonomisti upozoravaju na monopolsku poziciju banaka i nefer praksu obmanjivanja klijenata nerealno prikazanim kamatama, čitaoci našeg portala u brojnim komentarima otvoreno su izrazili gnjev prema bankama, entitetskim službama, notarskim tarifama i poreskoj politici.
Srpskainfo objavila je tekst o iskustvu bračnog para koji je za kupovinu stana u izgradnji od 61 kvadrat u Banjaluci, morao iz vlastitog džepa, mimo kredita od 251.000 KM, da iskešira više od 3.000 KM za notare, RUGIPP i osiguranje kredita. Do useljenja i prve uknjižbe čeka ih još najmanje 2.000 KM za procjenitelje, osiguranje nekretnine i komunalne priključke.
U prvom odlasku notaru zbog ugovora o kupovini stana bračni par je morao platiti 890 KM, da bi ih već kod sljedećeg koraka dočekao novi notarski trošak od 725 KM za obradu ugovora o kreditu i hipoteci. Pored toga, Republičkoj upravi za geodetske i imovinsko-pravne poslove (RUGIPP) platili su 500 KM za upis zabilježbe i hipoteke, dok ih je samo osiguranje samog kredita koštalo dodatnih 950 KM. Trenutno čekaju da zgrada bude završena, a prije useljenja čeka ih nova serija troškova. Angažovanje procjenitelja vrijednosti stana koštaće ih oko 300 KM, osiguranje same nekretnine oko 1.500 KM, uz dodatne troškove ponovnog odlaska u RUGIPP radi uknjižbe vlasništva. Kada sve to završe slijede i nezaobilazne takse za priključke struje i vode.
Ovaj par nije plaćao troškove obrade kredita, koji se različito nazivaju u različitim bankama, a na primjer za kredit od 200.000 KM koštaju oko 1.000 KM.
U svojim komentarima naši čitaoci ukazali su na brojne apsurde.
– U Novoj banci sam platila obradu kredita 1.400 KM, a da mi uopšte nisu objasnili šta je tu trošak banke – navela je jedna Banjalučanka.
Drugi čitalac se nadovezao komentarom da ta banka ima veće kamate od konkurencije, a usput debelo naplaćuje i obradu kredita.
– Zamislite da vam kasirka u marketu dodatno naplati to što vam je otkucala račun? – našalio se on.
Pored samih uslova kreditiranja i obrade dokumenata, građani skreću pažnju i na opštu poresku politiku, smatrajući da je stopa poreza na dobit od 10 odsto preskromna za bankarski sektor koji ostvaruje rekordne profite.
– Da ima pravog poreza na dobit i na dividendu, banke bi bile siromašnije, a narod bogatiji. Nije normalno da na ovoliku dobit plaćaju samo 10 odsto – poručuje jedan od čitalaca.
Jedna od većih zamjerki građana usmjerena je na visine notarskih i RUGIPP taksi, za koje građani tvrde da služe isključivo za „dranje kože“.
– RUGIPP mi je najgori, čim dođeš naplate ti što si ušao. A što se tiče notara, oni zavrte tri dokumenta, samo promijene datume i imena ljudi i oderu te po 1.500 KM – navodi se u jednom od komentara.
Drugi građanin je naveo da mu nikada nije bilo jasno šta notari naplaćuju.
– Ništa ne garantuju, ubace par podataka i uzmu jednu dobru platu po ugovoru. Krađa neviđena – poručio je on.
Gorčinu i rezigniranost javnosti možda je najboljom rečenicom sažeo komentar koji se osvrnuo na pasivnost samih građana.
– Neka deru, i treba da deru! Dok je ovaca, biće i vune. A ovaca, dragi moji, ne manjka – istakao je on.
U Srpskoj preduzeća koja ostvare dobit, među kojima su i banke, mogu da je podignu u kešu uz samo 10 odsto poreza..
Republika Srpska ima najnižu stopu poreza na dobit u Evropi, koja iznosi 10 odsto, a osim toga ne postoji porez na dividendu. U Srbiji je porez na dobit 15 odsto, a osnovna poreska stopa na dividendu iznosi takođe 15 odsto. U Hrvatskoj porez na dobit iznosi 10 odsto ako su ostvareni prihodi manji od milion evra, a 18 odsto ako su prihodi veći. Osim toga na dohotke od kamata i dividendi za ostvarene prihode prilikom isplate automatski se odbija 12 odsto poreza.
Inače, bankarski sektor u Republici Srpskoj u prvom polugodištu ove godine ostvario je neto dobit od 165,1 milion КM, koja je veća za 23 miliona КM ili 16,18 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Prošle godine su ostvarili ukupnu neto dobit od 266,9 miliona KM koja je veća za 19,7 miliona KM ili za 7,97 odsto nego u 2024. godini.
Komentarišući ovaj udar na džepove građana, ekonomista Milenko Stanić poručuje da su bankarske organizacije u Srpskoj potpuno monopolizovale tržište i da ostvaruju ekstremno visoke profite u odnosu na sve druge privredne grane.
