Kako su istakli u Evropskoj komisiji, Komisija je predstavila dva zakonska rješenja koja bi trebalo da propišu na koji način će digitalni evro biti predstavljen i postepeno uveden u ekonomske i finansijske tokove EU.
Međutim, upozoravaju da će o konačnom izdavanju digitalne forme evra odlučiti Evropska centralna banka, nakon što ovaj prijedlog Evropske komisije prođe u Evropskom parlamentu i Savjetu.
“Kako bi se prilagodila rastućoj digitalizaciji privrede, Evropska centralna banka, kao i mnoge druge centralne banke širom svijeta, istražuje mogućnost uvođenja digitalnog evra, kao dopunu gotovini. Digitalni evro bi potrošačima dao alternativne mogućnosti za plaćanje širom Evrope, pored opcija koje postoje danas. To znači veći izbor za potrošače i jaču međunarodnu ulogu evra”, naglasili su oni.
Osim plaćanja putem interneta, tehnologija za korištenje digitalnog evra bi omogućila i digitalna plaćanja s uređaja na uređaj bez internet konekcije, što bi, kako ističu, osim drugih praktičnih pogodnosti, dovelo i do manje opasnosti od otkrivanja ličnih podataka, odnosno povećanu zaštitu privatnosti.
Radi lakšeg prihvatanja i izbjegavanja bilo kakvih diskriminacija, planirano je da osnovne digitalne usluge budu besplatne, a njihovo korištenje bilo bi omogućeno čak i licima koja nemaju bankovne račune. Trgovci širom evrozone bi morali da prihvate digitalni evro, a izuzeti bi bili samo mikrotrgovci, koji nemaju veliki promet.
Valdis Dombrovskis, izvršni potpredsjednik Narodne ekonomije, programa EU za inkluzivni ekonomski razvoj, rekao je da se digitalni evro uvodi kao odgovor na potrebe građana za digitalnim načinom plaćanja, ali je dodao da on neće zamijeniti klasično plaćanje gotovinom.
“Digitalni evro bi bio siguran i pouzdan, brz i dostupan, online i offline, i ponudiće potrošačima još jednu mogućnost pored kartičnog plaćanja i plaćanja putem aplikacija. Bio bi dostupan svima, besplatan i uz striktnu zaštitu privatnosti”, istakao je.
Iako se o digitalnim valutama govori već neko vrijeme, u javnosti i dalje postoje nedoumice šta one tačno znače. Digitalne valute nisu isto što i kartično plaćanje, i nemaju identične karakteristike kao decentralizovani digitalni blockchain sistemi poput bitkoina.
Za razliku od valuta tipa bitkoin, evropsku digitalnu valutu kontrolisala bi Evropska centralna banka, a za razliku od klasičnog kartičnog poslovanja, transakcije bi mogli obavljati pojedinci među sobom, bez finansijskih institucionalnih posrednika.
S obzirom na to da je BiH zemlja kandidat za članstvo u EU i da je u obavezi da implementira sve dijelove pravne stečevine EU u svoje zakonodavstvo, digitalne valute će imati uticaj i na bh. ekonomiju. Bh. konvertibilna marka je i do sada bila vezana za evro, pa treba očekivati da će dalja digitalizacija imati efekat i na domaće finansijsko tržište.
Inače, da bi BiH tehnički mogla implementirati digitalnu valutu, potrebno je da ostvari napredak u digitalizaciji javne uprave, u čemu i dalje kasni. U prošlogodišnjem izvještaju o napretku Evropske komisije naglašeno je da je napretka bilo samo u digitalizaciji poreza i carina, ali da je i taj dio usporen zbog loše interoperatibilnosti i komplikovanih unutrašnjih procedura.
“I dalje ne postoji infrastruktura elektronskog potpisa za građane, preduzeća mogu dobiti digitalni sertifikat za e-potpis od entitetskih poreskih organa, ali radi oporezivanja. Kako bi podstakla administraciju orijentisanu na korisnike, BiH bi trebalo da pojednostavi i modernizuje administrativne procedure za građane i preduzeća na usklađen način u cijeloj zemlji”, zaključili su oni.
Foto: Ilustracija/Arhiva
Izvor: B92
