Još jednom je vrlo emotivno govorio, baš kao što je i na samom terenu prilikom ceremonije dodele trofeja.
“Jedan od najvećih uspeha, naravno. Poseban meč danas. Fokus, namere, priprema za ovaj meč, na najbolji mogući način sam morao da odradim. Nisam mogao da ga tretiram kao drugi meč. Lagao bih kad bih rekao da nisam razmišljao i cilju, falio mi je samo jedan meč. Moj tim je napravio dobar balon oko mene, ostao sam u sadašnjosti, igrao onako kako sam želeo. Kada sam video da forhend ide u aut, osetio sam olakšanje”, rekao je Đoković u uvodu.
Mnogi sada Đokovića smatraju za GOAT-a (najvećeg igrača svih vremena), ali on to ne želi da kaže.
“Ne želim da kažem da sam ja najveći, jer bi to bilo nepoštovanje prema velikim šampionima u raznim erama. Svaki šampion je ostavio zaveštanje u svojoj generaciji i napravio put za svakog od nas. Takve diskusije ostavljam drugima”, istakao je Novak.
“Imam samopouzdanje, znam za šta sam sposoban i onda je trofej pokazao da sam igrao kvalitetno. Grend slemovi su moj prioritet. Da mi je neko rekao da ću osvojiti dva Grend slema, potpisao bih odmah”.
Đoković želi rivalima da pošalje jasnu poruku.
“Želim da osećaju pritisak kada igraju protiv mene u pet setova. Tako nešto je dobro. Kada se sve završi, onda je osećaj sjajan, posebno sa trofejom. Osećam se ponosno, što sam delio ovo sa porodicom, decom, roditeljima, svima koji su me podržali na ovom putu. Ovaj put nije gotov. Zašto da razmišljam o penziji ako osvajam Grend slemove. Gledam ka Vimbldonu”.
Otkrio je zašto u subotu nije trenirao, što je mnoge iznenadilo.
U subotu nisam trenirao, samo jednom sam trenirao u danu između mečeva i to u Melburnu. Tada sam imao razlog zbog čega to radim. Imao sam povredu, trebalo je
da se oporavim. Ovde nije bilo većih povreda, već sam bio iscrpljen, trebalo mi je da se oporavim. Pričao sam sa svojim timom o prioritetima. To je bio oporavak. Neke posebne vežbe, da zadržim tonus mišića, neću za dan da zaboravim da udaram lopticu… To je dalo rezultat. Imao sam roditeljske dužnosti u subotu, šetao sam šumom, volim prirodu, gledao sam finale Lige šampiona. Lepo sam se naspavao. Imao svoju rutinu i pripremio se za meč. Sada je vreme za proslavu i zabavu. Relaksacija, vreme sa porodicom. Nemam mnogo vremena pošto je sezona na travi, Vimbldon, iza ćoška. Idem u London uskoro da probam da osvojim još jedan Grend slem”.
Strani mediji ponovo su se zanimali za njegovo odrastanje, porodicu, teniske učitelje.
Moje odrastanje je bilo drugačije. Kada pričamo u ratovima, embargu, nismo mogli da putujemo na juniorske turnire. Bilo je mnogo izazova u mojoj zemlji. Porodica nije imala veliki budet, ali su roditelji odlučili da me podrže, san da postanem teniser i osvojim Vimbldon, postanem prvi na svetu. Tada se 95 odsto ljudi smejalo jer troše pare na skup sport. Nismo imali skoro nikakvu tenisku tradiciju, šanse za uspeh su bile veoma male. Imao sam sreću da radim sa nekim važnim ljudima. Jelena Genčić, moja tenisa majka, imala je veliki uticaj na mene na terenu i van njega. Bila je pravi mentor zajedno sa mojim roditeljima. Oni su joj dali prostora i dozvolu da provodi vremena sa mnom. Bio sam kod nje kući, radili smo razne stvari koje su oblikovali moj um. Gledao sam razne snimke tenisera i teniserki, morao sam da znam zašto je određeni udarac na određenoj podlozi udara tada. Tretirala me je kao zrelu osobu. Vera dolazi od mojih roditelja, nje, Nikija Pilića… Srećan sam, imao sam sreće da imam takve ljude oko sebe, koji su mi mnogo pomogli. Moja majka je kao stena, zadržala je porodicu zajedno, moj otac je pokretač, veruje u mene. Uticao je da budem pozitivan, sve je to van bilo čega, nisam takvu osobu upoznao. Nije nikad igrao tenis, pričao je sa raznim ljudima…”
