Aleksandar Pavlović, Jan-Karlo Simić, Lazar Samardžić su igrači koji bi u narednih nekoliko godina mogli da postanu glavni oslonac reprezentacije Srbije, ako se bude vodilo računa.
Tinejdžer Jank-Karlo Simić (18) u nedelju je bio udarna fudbalska vest u Italiji zbog debija za Milan i gola koji je postigao samo 17 minuta po ulasku u igru. Sada i srpska javnost, osim upućenih Italijana, bolje zna ko je momak koji je “kao mator”, odlučno i bez zadrške, ispratio akciju svog tima, ubacio se pred gol i zakucao loptu u mrežu.
Manje je važno da ga znamo mi, mnogo je važnije da je Fudbalski savez Srbije svestan kakav se “biser” brusi u Milanovoj fudbalskoj školi i da reaguje kako se ne bi desile neke nepredviđene situacije.
Sa Jan-Karlom Srbija, za sada, može da bude spokojna pošto je stameni 185 cm visoki centralni defanzivac već sakupio nekoliko mečeva za omladinsku seleciju, ima želju da i dalje nosi dres zemlje svog porekla, i na njega se ozbiljno računa.
Jasno je isto tako i da bi ovakvog talenta mogli da ubeđuju i Nemci (rođen u Štutgartu) i zato je vrlo bitno da se ovaj momak polako uvodi u seniorske reprezentativne akcije.
Ne zaboravimo da je Nemački nacionalni tim u velikom padu igre i rezultata, postoji određena kriza kod “Pancera” i glad za momcima koji bi vratili fudbalsku svetsku silu u sam vrh je utoliko veća.
Sve veći broj aktuelnih igrača nemačke reprezentacije koji poreklom nisu Nemci, takođe poziva na oprez kada je u pitanju i golobradi Simić.
Godinu dana pre Simića, malo dalje, u Minhenu, rođen je Aleksandar Pavlović (19, 186cm), momak koji je tokom vikenda za nama odigrao besprekorno za Bajern o čemu svedoči i činjenica da je uvršten u tim-kola Bundelsige.
Pavlović igra na poziciji zadnjeg veznog, koliko je dobar dovoljno je reći da u svojim tinejdžerskim danima igra u veznom redu najmoćnijeg nemačkog i jednog od najvećih svetskih klubova.
Debi za Bavarce upisao je u oktobru u Kup utakmici protiv Darmštata (8:0) i od tada mu se kao na traci nižu velike stvari u karijeri: potpisao je prvi profesionalni ugovor (do 2027. godine), asistrao je Kejnu u pobedi nad Borusijom (4:0), dočekao je “prvenac” u startnoj postavi (Hajdenhajm), a krajem novembra debitovao je i u Ligi šampiona (ušao u 64. minutu protiv Kopenhagena).
Za nas, ono što je najvažnije vezano za ovog momka – ima prava da igra za reprezentaciju Srbije.
Dete je srpskih gastarbajtera i njegov status je praktično isti kao i kod njegovog “zemljaka” Jan-Karla Simića – obojica mogu da biraju za koju će seniorsku reprezentaciju igrati.
Ako FSS misli ozbiljno, sa Pavlovićem ne sme biti greške.
Nemačka (Berlin) je mesto rođenja još jednog srpskog fudbalera, sada daleko poznatijeg i nama i Evropi – Lazara Samardžića (21). Za Lazara je FSS “dobio bitku” protiv Nemaca, u prevodu presudili su geni i Samardžićeva lojalnost narodu kojem pripadaju njegovi roditelji.
Selektor Srbije Dragan Stojković nije se previše oslanjao na Samardžićeve kvalitete tokom kvalifikcija ali potpuno je jasno da Srbija u fudbaleru Udinezea i nesuđenom igraču Intera ima jakog aduta za naredne godine.
Samo je splet, da kažemo čudnih okolnosti, sprečio njegov transfer u Inter letos pa ćemo ga još neko vreme gledati u dresu “Zebreta” gde još ima šta da kaže i pokaže pre konačnog najvećeg iskoraka u karijeri.
Sličan reprezentativni put u reprezentaciji Srbije imao je Miloš Veljković, rođen u Bazelu, i on se fudbalski opismenio van Srbije i sve što je naučio “preko” stavio je na raspolaganje Orlovima.
Trend višedecinijskih migracija naših ljudi u inostranstvo, njihova potraga za boljim životom, neminovno su doveli do sve većeg priliva kvalitetnih fudbalera “naše gore list” u tamošnjim klubovima.
Ako ništa drugo, Srbija ima sreću da će na kraju dobiti “gotov proizvod”, tehnički i taktički potkovane igrače stasale u sistemima u kojima prolaze samo najbolji, najkvalitetniji, a ne oni privilegovani.
Jan-Karlo Simić, Aleksandar Pavlović, i Lazar Samardžić su baš takav slučaj.
Kad već sve manje kadrova za reprezentaciju crpimo iz domaćeg fudbala, što je, naravno, potpuno poražavajuće, makar možemo u većoj ili manjoj meri da se oslonimo na našu decu koju “za nas” prave stranci.
Trreba biti realan, neće svaki “srpski sin” iz Nemačke, Austrije, Švajcarske biti raspoložen da menja reprezentativni pasoš, kao što smo imali slučaj nedavno sa Filipom Ugrinićem iz Jang Bojsa.
On je dao reč Švajacarskoj i u daljoj karijeri nosiće dres reprezentacije države u kojoj je rođen i gde mu je, očigledno, bolje.
Sličan ishod, ako ne bude veleobrta, treba očekivati i sa fudbalerom Liverpula Stefanom Bajčetićem koji ima pravo da bira između Srbije i Španije.
