” Učenici žive na različitom krajevima i idem po njih u nekoliko “tura”. Put je zimi veoma opasan, na njemu ima leda i blata, tako da bez kvalitetnog terenskog vozila, deca praktično nisu u mogućnosti da dođu do škole” kaže Učo.
Već godinama ustaje pre prih petlova kako bi na vreme stigao do svake kuće u razbacanim zaseocima i mališane dovezao u školu. Imao je dotrajalo vozilo koje je već bilo na izdisaju, ali je pre par godina na školsku adresu stigao izuzetno vredan pokkon – terenska Lada Niva. Ona mu dobro služi, a maleni đaci su prezadovoljni i sa osmehom na licu idu u školu.
“U našim kolima uvek je puno pozitivne energije. Deca me uvek nasmeju. Uglavnom pričamo o tome kako im je bilo u školi, šta sve treba da nauče. Oni se svi lepo druže, to su dobra i vaspitana deca za primer. Biće jednog dana dobri i hrabri ljudi” rekao je Vidosav.
Inače, Učo kako iz milošte zovu direktora ove škole, osim što vozi đake, vrlo često je i jedina veza sa svetom starim i bolesnim u ovim krajevima. Nije mu teško da ih poveze do lekara ili iz Ivanjice ponese lekove i namirnice koje su im neophodne tokom dugih zimskih dana.
