Čak i ako niste previše zainteresovani za zdravu ishranu, sigurno ste već čuli za važnost konzumiranja namirnica bogatih probioticima.
Probiotici su dobri za creva, a njihove su prednosti trenutne (poput dobre probave i potpore imunom sistemu) i dugoročne (štite od kognitivnog pada). Dve namirnice koje su bogate probioticima su kefir i jogurt.
Dijetetičarka Andrea Matis je u razgovoru za Well and Good objasnila razliku između njih, ali i donela vlastitu presudu o tome koji je od njih pravo probiotičko blago.
Kada upoređuje dva fermentirana mlečna proizvoda, Matis ističe da je prvo korisno znati šta su oni tačno i kako su napravljeni. Objašnjava da iako se kefir i jogurt fermentiraju iz mleka, jogurt se fermentira isključivo bakterijama, dok kefir fermentira i bakterijama i kvascem.
Kada je u pitanju jogurt, postupak uključuje zagrevanje mleka, dodavanje žive kulture (koja sadrži bakterije), puštanje jogurta da se stegne i hlađenje. Da biste napravili kefir, potrebna su vam zrna kefira koja sadrže i bakterije i kvasac. Nakon što dodate kašičicu zrna kefira u šolju mleka, pokrijete i pustite da odstoji 24 sata, tada imate svoj kefir.
“Razlika u načinu izrade menja i ukus i teksturu”, kaže Matis.
“Jogurt je gušći i kremastiji, dok je kefir više tečni.”
Što se tiče ukusa, kaže da kvasac u kefiru čini nešto jači ukus od jogurta, koji je blažeg okusa.
Budući da se razlikuju u teksturi i ukusu, Matis kaže kako se razlikuje i način njihovog korišćenja.
Što se tiče prehrambenih sastojaka, Matis kaže da imaju neke preklapajuće prednosti, ali postoje i druge osobine koje ih razlikuju.
“Oba su dobri izvori proteina”, kaže ona.
“Ako je to razlog zašto tražite kefir ili jogurt, jednostavno bih odabrala onaj koji vam više odgovara po ukusu i teksturi jer su oboje bogati hranjivim stvarima.”
Obični kefir ima osam grama proteina po jednoj čaši, a obični jogurt u proseku šest grama po porciji. I kefir i jogurt imaju slične količine ugljenih hidrata.
Matis objašnjava da, budući da se kefir proizvodi i od živih bakterija i od kvasca, dok se jogurt proizvodi samo od živih kultura bakterija, kefir ima veću probiotičku korist.
“Zapravo može imati tri puta više probiotika od jogurta”, kaže ona.
Kefir također sadrži više kalcijuma, što je važno za zdravlje kostiju i srca. Naime, on ima 300 miligrama kalcijuma po porciji, dok jogurt ima 180 miligrama po porciji. Kefir je takođe nešto bogatiji vitaminom A, hranjivom stvari koja je važna za zdravlje očiju, zdravlje kostiju i imunitet.
Ipak, ako imate mlečnu netoleranciju ili osetljivost, konzumiranje kefira ili jogurta može dovesti do nadutosti, zatvora ili dijareje. No osim toga, Matis kaže da se oba smatraju sigurnim namirnicama.
“I kefir i jogurt izvrsne su opcije za zdravlje creva”, kaže Matis.
