Digitalni evro, virtuelna verzija fizičkih evro kovanica i novčanica, izazvao je sukob u Evropskoj uniji, između najmoćnijih evropskih zemalja i Evropske centralne banke (ECB), oko kontrole nad novim monetarnim alatom za koji se obje strane plaše da bi mogao destabilizovati bankarski sistem kontinenta ako se njime loše upravlja.
Evropska centralna banka već godinama razvija ovaj instrument, zamišljajući evropskog konkurenta za plaćanje koji bi mogao stati rame uz rame s američkim gigantima poput Vise i Masterkarda. Međutim, kako se projekat približava stvarnosti i s obzirom na snagu digitalnog novca, među dosadašnjim pristalicama digitalne valute izbila je borba za prevlast. Nekoliko vlada Evropske unije, uključujući Francusku i Njemačku, tvrdi da je ECB stekla preveliku kontrolu nad jednim ključnim aspektom – koliko će digitalne valute građani moći da drže u novčanicima podržanim od strane centralne banke.
Na prvi pogled, ovo djeluje kao tehničko pitanje, ali dublje sagledavanje otkriva da su ulozi ogromni. Političari i tehnokrate, stručnjaci iz različitih oblasti, brinu da bi, ako se limit postavi previsoko, građani mogli povući velike sume iz tradicionalnih banaka tokom krize, što bi ugrozilo stabilnost cjelokupnog bankarskog sistema. Neki diplomati takođe su zabrinuti da bi bilo kakvo ograničenje moglo uticati na ličnu finansijsku slobodu, podstičući strahove od “Velikog brata”.
Ova borba otvorila je fundamentalno pitanje za evropsku zajednicu: gdje završava ovlašćenje centralne banke, a gdje počinju ovlašćenja zemalja članica EU? ECB je već 30 godina glavni monetarni čuvar bloka, zajednice zemalja koje koriste evro kao zajedničku valutu. Sve ovo sada nameće preispitivanje delikatne ravnoteže između politike i centralnog bankarstva. Neki smatraju da je suprotstavljanje evropskih zemalja neophodan odgovor na prekomjernu moć ECB-a, dok drugi potencijalni sukob vide kao “borbu za vlast”.
Nakon neuspelog pokušaja kompanije Fejsbuk da pokrene globalnu kriptovalutu, Libra, 2019. godine, više od 100 centralnih banaka razmatralo je ideju o stvaranju nacionalne digitalne valute, što je izazvalo potrese u finansijskom svijetu. Iako su se mnogi od ovih napora kasnije osipali, ECB je ostala odlučna, zagovarajući digitalni euro kao revolucionarnu alternativu postojećim sistemima plaćanja, nadajući se da će time smanjiti zavisnost Evrope od dominantnih američkih i vanevropskih usluga plaćanja, koje trenutno obrađuju oko 70 odsto plaćanja u EU.
Prema nacrtu regulative na kojem rade zakonodavci i vlade, ECB bi samostalno odlučivala koliko digitalne valute građani mogu imati u svojim novčanicima. Neprekidni napredak centralne banke u vezi s digitalnim eurom uzbudio je ključne članice, koje sada ovaj projekat vide kao tehnološki izazovan. U Briselu koriste svoj politički uticaj u pokušaju da ograniče moć banke u tekućim pregovorima o ključnim aspektima dizajna digitalnog eura.
Zvaničnici upoznati s raspravama naglašavaju da jedino centralna banka ima vlast da prilagođava novčanu ponudu. Međutim, najmanje devet zemalja se ne slaže. Prije ljeta, grupa koja uključuje Njemačku, Francusku i Holandiju tvrdila je da se isključiva monetarna nadležnost ECB-a ne bi trebala koristiti kao izgovor za “ograničavanje njihove odlučujuće moći”. Diplomate ukazuju na “političku nadmoć” u vezi s ovim pitanjem, objašnjavajući da digitalni euro nije samo monetarni alat, već i šire pitanje finansijskih usluga koje bi mogle preoblikovati način na koji Evropljani obavljaju svakodnevne transakcije, prenosi Politico.
Ugovor EU daje ECB-u vrlo jake pravne privilegije u regulisanju novčane ponude, ali samo kvalifikovane nadležnosti u nadzoru banaka i plaćanja. Takođe, izričito omogućava Savjetu EU i Evropskom parlamentu da “donose mjere neophodne za korišćenje eura kao jedinstvene valute”, bez zadiranja u ovlašćenja Evropske centralne banke.
Neke zemlje članice izrazile su želju da uključe mišljenje građana po ovom pitanju i zanima ih da li će građani prihvatiti projekat osmišljen od strane tehnokrata, za koje se sumnja da su odvojeni od stvarnosti. Zabrinutost je dodatno pojačana time što bi omogućavanje ECB-u da postavi limit ostavilo instituciju s isključivim uticajem na novi alat, koji bi mogao imati velike posljedice na stabilnost banaka.
Iako ECB tvrdi da je obezbjeđenje stabilnosti banaka osnovni dio njenih nadzornih odgovornosti, mnoge zemlje članice u to ne vjeruju. One ističu da je zakonodavna vlast ta koja definiše mnoge od tih nadzornih odgovornosti.
Izvori bliski slučaju navode da je ECB, zajedno s Evropskom komisijom, upozorila da bi dozvoljavanje vladama da postave limit moglo nezavisnu centralnu banku izložiti političkom pritisku. Istovremeno, raste zabrinutost da bi političari mogli popustiti popularnim zahtjevima za povećanje limita, što bi moglo nanijeti štetu bankama. Ironija u ovom “tihom ratu” leži u tome što sada mnogi bankari staju na stranu ECB-a, nakon što je uvela niz mjera osmišljenih da smanje prijetnju njihovim poslovanjima.
Stiven Čeketi, ekonomista i profesor na međunarodnoj poslovnoj školi Brandeis, složio se da je digitalni euro prvenstveno infrastruktura za platne sisteme, ali je naglasio da bi limit za držanje trebali određivati isti ljudi koji odlučuju da li građani EU mogu koristiti novčanice od 500 eura, odnosno Savjet guvernera ECB-a.
Za sada je jedan mogući kompromis omogućiti zakonodavcima da postave okvire unutar kojih ECB djeluje, dok Banka zadržava posljednju riječ. Ipak, to možda neće u potpunosti otkloniti širu zabrinutost da bi projekat, namijenjen oslobađanju Evrope od sveprisutne ekonomske dominacije američke tehnologije, mogao postati rizik sam po sebi, ukoliko ECB nastavi bez odgovarajuće demokratske podrške.
