Dragan Kojić Keba rođen je u Loznici, a odrastao u naselju Klupci, gdje ga njegovi sugrađani i dalje pamte.
Svi su imali riječi hvale za njega, a neki su otkrili i kako je pjevač živio.
“Dobar je bio, jako fin. Bio je siroma, ali je radio kao fizički radnik na utovaru drva, uglja i ostalog”, rekao je jedan stanovnik ovog mjesta.
“Bio je dobar. U početku niko nije mogao da pretpostavi da će biti takav pevač, ali posle su krenuli takmičarski susreti sela i on je uvek pevao, predstavljao je Klupce, svoje rodno mesto. I uvek je pobeđivao. Bio je baš onako…”, kaže Kebin školski drug i dodaje da je Kebi otac branio da pjeva:
“Jeste, jeste. Ne znam tačno ni ja, ja mislim da je za to takmičenje uvek išao krišom. Išao je, pevao, družio se sa ovim muzičarima, lokalnim, tad, u to vreme”.
Ipak, jedna komšinica pamti Kebu i po nestašluku.
“On nije bio loš dečko, ali je bio nemiran. Dovoljno da vam kažem da je imao vučjaka, ja prolazim, a on kaže: “Drži je”, vučjak umalo me nije udavio, da nije bilo njegovog dede, on bi me udavio”, istakla je jedna gospođa koja je dodala:
“Bio je nemiran dečko, ali ne mogu reći da je loš čovek. To što je on uradio, baš smo bili klinci”.
Prodao porodičnu kuću
Komšije su otkrile i da je Keba prodao porodičnu kuću, a da je u njoj do prodaje živjela žena sa porodicom, kojoj nije naplaćivao kiriju.
“Nije izdavao za kiriju, dao je komšinici jednoj, koja se rastala od muža, da žive tu. Sa decom da živi tu bez dinara, sa sve stvarima”, rekli su oni i dodali:
“Ostao je prizeman. Dok je bila kuća na ćošku njegova, on dođe sa decom, sa komšijama. uvek. On je skoro kuću prodao, pre par meseci. Dolazio je tu sa ženom, sa decom. Dok je Taša bila tu, dolazila je, ona je u Americi, kao što znate, živi tamo godinama, ali je dolazio sin, on, žena. Išli su često u Tršić pa tu dođu, prespavaju, odu do Tršića, prošetaju. Ali uvek rado sa komšijama, nemam reči”, kaže komšinica.
Teško je podnio odlazak majke
Keba je brinuo o majci Dobriji sve do njene smrti, a kako kažu oni koji su poznavali nju, ali i Kebu, njemu je to teško palo.
“Mio je i drag i neposredan je prema ljudima i družio se. Mi smo dosta vremena provodili zajedno svi družeći se i to je ostalo kod njega i dan-danas. Vidite da njega mnogi ljudi vole. Druga je stvar to što mi moramo biti svesni da ne mogu svi, da postoji mnogo zavisti i svega u našem društvu, tokom vremena se to pojavljuje, ali, on je jedan jako divan čovek, prema meni je okej. Njegova mama pokojna, Dobrija, je živela tu, iza moje kancelarije i ona ujutru prođe tu pored mene, uvek se javi, a on me je zamolio, ako treba nešto, i ako nije tu sestra Ljilja da pomogne, onda da ja sa majkom i kontaktiram. Ona se meni javi, pošto je bila i prijateljica moje pokojne mame, onda je to bilo porodično…”, kaže Kebin prijatelj koji je ispričao i kako je pjevač podnio majčin odlazak.
“Da vam kažem, veoma teško. Ja znam, kad se to dogodilo, on je veoma teško to podneo, upravo zbog svojih obaveza koje je imao u Beogradu, i putovanja, i nastupi, i tako dalje pa nije mogao u većoj meri da posveti pažnju, ali, kažem vam, preko sestara, preko prijatelja, svi smo mi bili tu da je pogledamo, a ona je bila jako razumna žena, koja nije opterećivala nikoga, a pogotovo Dragana, jer znala je i razumela sve te odnose”.
Odrastao bez oca
Kebine komšije su se prisjetile pjevačevog ranog djetinjstva.
– On je odgajan bez oca. Mladi su bili, rastali se. Bila su dobra deca. Imao je dve sestre, fakultete su završile obe, Keba nije završio fakultet, ali je završio i on višu. Dobar je dečko, normalan”, kaže prva Kebina komšinica.
“Voleo je oca i uvek su kontaktirali. I dolazio je, solidno je to bilo. Voleo je i dedu i babu, tu su mu i baba i deda bili, dve kuće odmah do njegove, manje kuće, tu su mu odmah bili baba i deda po ocu. Dobro je bilo sve to, dobar je naš Keba”, kaže komšinica za emisiju “Metar moga sela”, prenosi 24sedam.rs.
