Deset godina tišine

Ovog petka 29. decembra navršava se deset godina od teške skijaške nesreće legende Formule 1 Mihaela Šumahera u Meribelu, Francuskoj.

Tog 29. decembra 2013. sedmostruki svetski šampion je bio na porodičnom odmoru na francuskim Alpima i pao dok je skijao van staze.

Šumaher je udario glavom o kamen i zadobio tešku povredu glave, uprkos tome što je nosio kacigu, koja je pukla od siline udarca.

Dok su se lekari borili da mu spasu život, stavljen je u medicinski izazvanu komu u Grenoblu.

Šumaherovo stanje je pokazalo znake poboljšanja i on je postepeno izvučen iz kome 2014. godine, a u junu je prebačen u Univerzitetsku bolnicu u Lozani, u Švajcarskoj.

U septembru te godine prebačen je u svoju kuću na Ženevskom jezeru na nastavak rehabilitacije u porodičnoj izolaciji.

Novine o stanju 54-godišnjaka su od tada bile vrlo retke, a Šumaher nije viđen u javnosti od nesreće.

“Mihael nas je uvek štitio, sada mi štitimo njega”, rekla je Šumaherova supruga Korina za dokumentarac iz 2021.

Mnogim obožavaocima Formule 1, Šumaherova dominacija sportom početkom dve hiljaditih učinila je ovaj sport “dosadnim”.

Uprkos tome što je imao dosta kritičara, sedmostruki svetski šampion je izgradio armiju vernih navijača tokom blistave 19-godišnje karijere.

Šumaher je rođen 3. januara 1969. godine u Hurt-Hermulhajmu, u Zapadnoj Nemačkoj.

Od malih nogu je ušao u svet sportskog automobilizma, da bi 1991. godine imao šokantan debi u ekipi Džordana.

Brzo ga je uzeo Beneton, sa kojim je osvojio svoje prve dve svetske titule 1994. i 1995. radeći sa Rosom Bronom.

Ali njegova legenda je pravi rast doživela tek kada je stigao u redove Ferarija.

U prvoj godini u ekipi iz Maranela ostvario je tri pobede.

Njegova druga sezona sa “propetim konjem” bila je mnogo bolja – Bron mu se pridružio u italijanskom timu, a Šumaher je vodio na tabeli do poslednje trke, gde je diskvalifikovan.

Nemac je izbačen iz trke u kontroverznim okolnostima nakon što je namerno udario direktnog konkurenta Žaka Vilneva dok je branio vodeću poziciju u Heresu. Kanađanin je na kraju osvojio titulu.

Šampionska trka je ponovo bila dramatična i 1998. Šumaher je osvojio pol poziciju na poslednjoj trci u Japanu, ali je zbog tehničkih problema pao na začelje. Potom mu se probušila guma tokom trke što je uništilo njegove nade.

Činilo se da će 1999. konačno biti godina za Nemca – ali je slomio nogu na Velikoj nagradi Velike Britanije zbog čega je propustio sve osim dve preostale trke te godine.

Dugo očekivana titula za Šumahera u Ferariju je konačno došlo na prelazu dva veka.

Pobedio je na prve tri i poslednje četiri trke 2000. godine da bi osvojio trofej koji neće ispuštati narednih pet godina.

Bila je to Ferarijeva prva titula od Džodija Šektera 1979. godine.

Šumaher je obezbedio 20 pobeda u 34 trke tokom 2001. i 2002. godine, osvojivši šampionat 2002. čak šest trka do kraja.

Nijedan čovek nikada nije osvojio više od pet titula prvaka sveta, ali Šumaher srušio taj rekord 2003.

Početak sezone doneo je neizvesnu borbu između Šumahera, Kimija Raikonena i Huana Pabla Montoje, ali promena pravila o gumama donela je Ferariju prednost u završnici godine.

Italijanski tim je pobedio u osam uzastopnih trka nakon promene pravila, što je omogućilo Šumaheru da osvoji svoju šestu titulu.

Gotovo apsolutna dominacija Nemca se nastavila 2004. godine, pošto je pobedio u 12 od prvih 13 trka u sezoni, čime je osvojio titulu pet trka do kraja.

Konačno 2005. donosi promenu tehničkih propisa Formule 1, a to okončava i dominaciju Ferarija, jer je Šumaher pobedio samo jednom tokom cele godine.

Promene su poništene već 2006, Šumaher stiže do sedam pobeda, ali mu titulu ispred nosa odnosi tada najmlađi šampion u istoriji Fernando Alonso, sa samo 13 bodova više.

Nemac je te sezone najavio da se povlači na Velikoj nagradi Italije – Ferarijevoj domaćoj trci – i činilo se da je njegova briljantna karijera u Formuli 1 završena.

Tri godine kasnije, Felipe Masa iz Ferarija doživeo je ozbiljnu povredu, što je dovelo do spekulacija da će ga Šumaher zameniti.

Ali sam Šumaher se oporavljao od povrede, čime je prekinuta svaka nada o povratku u Maranelo.

Velikan se konačno vratio 2010. godine, sa novim Mercedesovim timom – predvođenim starim prijateljem Rosom Bronom.

Njegova povratnička sezona bila je neuspešna jer ga je konstantno nadmašivao timski kolega Niko Rozberg.

Tek 2012. Šumaher se vratio na podijum trećim mestom u Valensiji.

S obzirom da je bilo mnogo spekulacija o Šumaherovoj budućnosti u sportu, izgledalo je da je Mercedes preuzeo odluku iz njegovih ruku potpisivanjem Luisa Hamiltona.

Šumaher je potpisao svoju poslednju godinu u sportu posle 19 sezona tako što je dozvolio Sebastijanu Fetelu da ga pretekne bez borbe u poslednjoj trci, što je mladom Nemcu donelo treću svetsku titulu.

Nažalost, sledeći put kada se legenda Formule 1 vratila na naslovne strane bila je tragična vest sa skijanja na Alpima.

Poznat kao strastveni skijaš, Šumaher je doživeo tešku nesreću dok je skijao van zvaničnih staza u Francuskoj.

Šumaherovo zdravstveno stanje ostala je strogo čuvana tajna njegove porodice čak i nakon što je preseljen u svoj švajcarski dom.

Nemčev 50. rođendan protekao je uz malo javnosti poznatog o njegovom zdravlju, iako je njegova porodica održala izložbu Šumaherovih memorabilija u Kelnu i objavila aplikaciju koja slavi njegova dostignuća.

Šumaherov sin Mik, koji je u trenutku nesreće imao 14 godina, ide očevim stopama kao trkač.

“Verujem da bismo se tata i ja sada razumeli na jedan drugi način, jer obojica govorimo jezikom motosporta. Imali bismo mnogo više tema za razgovor”, rekao je Mik, uz primedbu da bi za to “dao sve”.

Nakon što je postao evropski šampion u F3, Mik se pridružio Ferarijevoj vozačkoj akademiji uoči takmičenja u šampionatu Formule 2 2019.

Mik je debitovao u Formuli 1 2021. nakon što je potpisao višegodišnji ugovor sa Hasom.

Borio se da zadrži mesto u američkom timu, a nakon što je bio 16. u prvenstvu 2022, Haas je najavio da će Mik napustiti tim.

Od tada je rezervni vozač Mercedesa, kojem služi kao zamena za Luisa Hamiltona i Džordža Rasela u slučaju njihovog odsustva, a takođe će se takmičiti za Alpine na Svetskom prvenstvu u izdržljivosti 2024.