Ljeti tijelo manje proizvodi neke hormone zbog vrućine, a hormonska neravnoteža dovodi do nedostatka energije i depresije.
To je mentalni poremećaj i treba ga lečiti, a prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), više od 300 miliona ljudi pati upravo od depresije.
Mnogi još uvek žive u uverenju da je depresija izmišljena bolest, privremena tuga, ili kako to pojedinci na forumima vole da zovu “moderno prenemaganje”. Međutim, depresija je veoma ozbiljna bolest i o kojoj treba pričati, a ne gurnuti je pod tepih.
Depresija je bolest celog tela i nije važno da li imate najbolji posao na svetu, milione na računu i voljenu osobu pored sebe. To je mentalni poremećaj i treba ga lečiti, a prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), više od 300 miliona ljudi pati od njega širom sveta.
Iako je bila poznata u svim kulturama i civilizacijama, depresija je svakako važna odrednica našeg vremena i stiče se utisak da danas poprima razmere epidemije. Postoji stalni porast broja obolelih, ali je i češći među mlađim osobama.
Nevolje, novac i ljubavne brige nisu jedini razlozi koji mogu dovesti do depresije, smatraju psiholozi. Do hroničnog lošeg raspoloženja mogu dovesti i neke druge stvari, naizgled beznačajne.
Vruće vreme: Većina ljudi voli leto i sunce, ali za neke to znači depresiju. To je zato što pate od letnjeg sezonskog poremećaja. Zimski je češći, ali nije za zanemariti ni letnji, posebno ako primetite redovnost svakog godišnjeg doba.
Navodno, leti telo slabije proizvodi neke hormone zbog vrućine, a hormonski disbalans dovodi do nedostatka energije i depresije. Druga teorija tvrdi da toplota sprečava telo da se nosi sa stresom. U toplijim danima osobe sa letnjim sezonskim poremećajem doživljavaju nesanicu, smanjen apetit, melanholiju… Takođe, ljudi u letnjem periodu više konzumiraju alkohol koji deluje depresivno.
Prepoznajte signale
Znaci upozorenja teške depresije i signali da je osoba spremna da preduzme akciju mogu se razlikovati od osobe do osobe. I dok će jedni otvoreno pričati o svojim mračnim mislima, drugi će to zadržati za sebe.
Međutim, kažu stručnjaci, ljudi takve stvari mogu sakriti samo donekle. Prepoznajte znakove da neko u vašem okruženju možda gubi tlo pod nogama: priča o samoubistvu, smrti, umiranju, povlači se od prijatelja i porodice, ima ozbiljne promene raspoloženja, osećaj zarobljenosti, povećano konzumiranje alkohola ili droga, spavanju sve vreme ili ima probleme sa spavanjem, nekontrolisani bes ili uznemirenost, samodestruktivno i rizično ponašanje, poklanjanje ličnih stvari, opraštanje ljudima bez razloga.
Ljudi koji pate od mentalnih bolesti, alkoholizma ili zloupotrebe droga, imaju istoriju traume ili zlostavljanja, terminalnu bolest, hronični bol, socijalno su izolovani ili su doživeli traumatski životni događaj kao što je gubitak voljene osobe, što može povećati rizik za samoubistvom.
Klinička depresija
Kod osoba sa normalnom tugom zadržava se koncentracija i sposobnost fokusiranja pažnje, dok je kod kliničke depresije narušena. Osoba sa kliničkom depresijom izbegava druženje, prijatelje i porodicu, gubi motivaciju i energiju, ne može da funkcioniše. Ljudi sa normalnom tugom mogu da uživaju u druženju sa porodicom i prijateljima, osećaj zadovoljstva je očuvan.
To znači da simptomi kliničke depresije prožimaju čitavo biće pacijenta, sve vreme i u svim situacijama. Čovek je stalno tužan, ništa ne može da ga oraspoloži, oseća potrebu za mirom, izolacijom, izbegava druženje, sve mu je napor, slabo se koncentriše, počinje da zaboravlja, ima neke neobjašnjive bolove, nema interesovanje i motivaciju.
Ne izlazi kao pre, vuče se za krevet, svet je obojen u crno. Nema energije, lako se umara, više ne može sa lakoćom da radi ono što je radila, sve joj se čini teškim. Ne vidi nadu u budućnost, ne vidi da će biti bolje, ne nalazi izlaz. Čini joj se kao da je u tunelu iz kojeg ne može da izađe.
Stručna pomoć
Najnovija istraživanja upozoravaju i na porast depresije među muškarcima, a stručnjaci kažu da su oni generalno otporniji na traženje stručne pomoći. Mnogi muškarci stoički trpe probleme, posebno one koji se tiču mentalnog zdravlja, i žive u uverenju da mogu sami da se izbore sa problemom. Ali to nije tako lako.
Ako primetite drastičnu promenu u nečijem ponašanju, nemojte ćutati, već otvoreno razgovarajte sa tom osobom. Recite joj da ste primetili da se ne ponaša normalno i navedite konkretne primere. Pitajte osobu šta se dešava, a zatim budite spremni da je saslušate.
Ako postanete još zabrinutiji nakon razgovora, ohrabrite je da potraži stručnu pomoć.
Neočekivani uzroci
Kontracepcija: Žene koje uzimaju oralne kontraceptive imaju oko dva puta veću verovatnoću da će biti depresivne od žena koje ne koriste oralne kontraceptive. Lekari tvrde da je moguće da osetljivije žene imaju tablete za menjanje raspoloženja. S druge strane, kod nekih žena, upravo suprotno, uz pomoć kontraceptivnih pilula, uspostavlja se hormonska ravnoteža, a raspoloženje se popravlja.
Kolači: Bez obzira koliko mislite da vam torte podižu raspoloženje, loše su i za vaš struk i za mentalno zdravlje.
Kafa: Mnogi ljudi su depresivni zbog problema sa nesanicom, a čest uzrok nesanice je previše kofeina. Iako to može biti začarani krug jer previše kofeina dovodi do nesanice, a nesanica dovodi do toga da ne možete ostati budni tokom dana bez puno kofeina. Pokušajte da prekinete taj krug čajevima.
Cigarete: Ne biste verovali, ali cigarete povećavaju rizik od depresije za 93 odsto. To bi značilo da će ljudi skloni depresiji razviti depresiju u 93 odsto slučajeva ako puše, za razliku od 7 odsto nepušača sklonih depresiji.
B92.
