Sve veći broj zemalja nije zadovoljan činjenicom da američki dolar dominira svetskom trgovinom
Američki dolar je bio rezervna svetska valuta od kraja Drugog svetskog rata, ali bi kombinacija političkih i ekonomskih faktora mogla da značajno oslabi njegovu dominaciju.
Oko 60 odsto svetskih rezervi se čuva u dolarima, prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda. On je takođe najčešće korišćena valuta u međunarodnoj trgovini.
Međutim, zapadne sankcije protiv Rusije učinile su da mnoge zemlje počnu da razmišljaju o posledicama sukoba sa Vašingtonom, piše “Biznis insajder”.
Neke od njih, poput Brazila, Argentine, Bangladeša i Indije, pripremaju rezervne valute – kao što su kineski juan i bitkoin – za korišćenje u međunarodnoj trgovini.
Dok geopolitičke promene u svetu podstiču države da traže alternativne valute, brige o preteranoj moći američkoj dolara u svetskoj trgovini i finansijama postoje već duže vreme.
Priče o dedolarizaciji bile su aktuelne u više navrata od sedamdesetih godina prošlog veka, podseća “Insajder”.
Taj magazin navodi tri glavna razloga zašto zemlje razmatraju napuštanje trgovine u dolarima.
1. Američka monetarna politika ima previše uticaja na ostatak sveta
SAD štampaju svetsku rezervnu valutu, koja je takođe dominira u međunarodnoj trgovini i plaćanjima.
Zbog toga dolar ima ogroman uticaj na svetsku ekonomiju i često je precenjen, objavio je Vilson centar u maju ove godine.
Nekadašnji francuski predsednik Vareli Žiskar d'Esten tu poziciju Vašingtona svojevremeno je nazvao “preteranom privilegijom“. To znači da SAD nisu u opasnosti sa otplatom dugova ako vrednost dolara padne, zato što jednostavno mogu da ga doštampaju.
Takođe, države širom sveta moraju da pomno da prate američku ekonomsku i monetarnu politiku kako bi sprečili eventualno prelivanje kriza na svoje ekonomije.
Pojedine zemlje, poput Indije, nezadovoljne su zbog toga što ih američka monetarna politika “drži kao taoce” – optužujući SAD za neodgovornost u izdavanju rezervne svetske valute.
Stručna grupa Centralne banke Indije sada se zalaže za veću upotrebu rupije u spoljnoj trgovini – za šta imaju podršku indijskog premijera Narendre Modija.
2. Snažan dolar postaje preskup za ekonomije u usponu
Jačanje dolara u odnosu na ostale svetske valute znači da uvoz postaje sve skuplji za zemlje u razvoju.
U Argentini, na primer, politički pritisak i pad izvoza doveo je do pada rezervi dolara i stvorio je pritisak na argentinski pezos, što je prouzrokovalo rast inflacije.
Argentina je na to reagovala tako što je odlučila da uvoz iz Kine plaća u juanima umesto u dolarima, rekao je tamošnji ministar ekonomije, preneo je Rojters.
“Snažan dolar će oslabiti njegovu ulogu kao rezervne valute. Ukoliko pristup dolarima postane još skuplji, tražioci zajmova će se okrenuti alternativama”, napisali su u izveštaju ekonomisti korporacije “Alijanc”.
Brazilski predsednik Luis Inasio Lula da Silva postao je jedan od glavnih zagovornika uspostavljanja novih valuta za međunarodnu trgovinu, podstičući države članice BRIKS-a – Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu i Južnoafričku Republiku – da koriste druge valute u međusobnoj trgovini.
3. Svetska trgovina i potražnja za naftom se menjaju – što stvara rizik po petrodolar
Jedan od ključnih razloga zbog kojih je dolar postao rezervna valuta je to što su ga zalivske zemlje koristile u trgovini naftom – zato što je on već bio široko rasprostranjen kada su one počele da prodaju taj energent.
Aranžman je formalizovan 1945. godine, kada su Saudijska Arabija i SAD postigle istorijski dogovor prema kojem će Rijad svoju naftu Americi prodavati isključivo u dolarima.
Zauzvrat, Saudijska Arabija bi reinvestirala višak rezervi dolara u američke obveznice i kompanije. Aranžman je garantovao i bezbednosnu podršku Amerike Saudijskoj Arabiji.
SAD su u međuvremenu postale u velikoj meri energetski nezavisne, čak i izvoznik nafte, usled eksplozije proizvodnje iz škriljaca.
“Strukturalne promene izazvane ‘revolucijom škriljaca’ paradoksalno su oslabile ulogu dolara kao rezervne valute, pošto je izvoz nafte morao da se okrene ga drugim državama”, smatraju ekonomisti u “Alijancu”.
Odnosi SAD i Saudijske Arabije, međutim, nisu zasnovani samo na nafti.
Odnosi dva tradicionalna saveznika poslednjih godina su sve zategnutiji, a incidenti češći – poput onog kad je tadašnji predsednik Donald Tramp rekao da Rijad Vašingtonu ne plaća dovoljno za odbranu, ili kada je predsednik Džozef Bajden kritikovao prestolonaslednika Muhameda bin Salmana zbog ubistva novinara Džamala Kašogdžija.
Takve tenzije povećavaju mogućnost da bi Saudijska Arabija jednog dana mogla da odustane od korišćenja dolara u trgovini naftom, napisala je u novembru prošle godine Sara Miler, urednica u energetsko-informacionoj firmi “Enerdži intelidžens”.
