Danska u jednom predgrađu blizu Kopenhagena zamenjuje bele ulične lampe crvenim osvetljenjem duž pojedinih saobraćajnica, kako bi smanjila štetu po divlji svet, a da pritom ulice ostanu funkcionalne za ljude. Eksperiment je privukao pažnju i van Danske, kao primer kako osvetliti ulice bez preteranog narušavanja okoline.
Projekat se sprovodi u Gladsakseu, predgrađu na obodu Kopenhagena, gde se klasična ulična rasveta duž delova puta Frederiksborgvej, u blizini oblasti Skovbrynet, zamenjuje svetlima crvenkaste nijanse. U saopštenju opštine Gladsakse navedeno je da se na tom području nalazi lokalna kolonija slepih miševa, prenosi TOI.
Umesto potpunog gašenja rasvete, nadležni su se odlučili za boju svetla koja menja način na koji veštačko osvetljenje utiče na divlje životinje. Promena je primetna samo noću i to samo na odabranim delovima puta.
Slepi miševi bili su u središtu planiranja. Rezultati više studija pokazuju da veštačko osvetljenje može da poremeti njihovo kretanje, ishranu i orijentaciju, pri čemu svetlost kraćih talasnih dužina, poput plave, zelene ili bele, ima najjači uticaj. Istraživanja iz Holandije ukazuju na to da je crveno svetlo, koje ima duže talasne dužine, verovatno manje ometajuće za ponašanje slepih miševa.
Dodatno, očekuje se da će slepim miševima biti pogodnije da love insekte u takvim uslovima. Kada je reč o bezbednosti, nadležni su naglasili da potpuno gašenje rasvete nije dolazilo u obzir. Umesto toga, crveno osvetljenje se pokazalo kao najbolje rešenje.
Iako su pojedine deonice puta prešle na crvenu rasvetu, bezbednost vozača i biciklista ostaje ključni deo projekta. Na raskrsnicama i pešačkim prelazima i dalje se koristi toplo belo svetlo, postavljeno na više stubove radi bolje vidljivosti na rizičnim mestima. Sistem osvetljenja se menja duž trase, prilagođen načinu na koji različite deonice koriste ljudi i divlje životinje, čime se izbegava univerzalno rešenje za sve situacije.
Jonas Jergensen, inženjer za puteve u opštini Gladsakse, izjavio je da je cilj bio da se smanji negativan uticaj, a da se istovremeno zadrži pristupačnost. On je objasnio da bi potpuni mrak bio najbolji za slepe miševe, ali da to nije praktično na javnom putu. Ovakav pristup, dodao je, predstavlja balans između zaštite životne sredine i svakodnevnih potreba, što zahteva pažljivo planiranje, a ne samo jednostavnu promenu rasvete.
AutoRepublika
Glavna fotografija je generisana vještačkom inteligencijom.
