Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Blagovesti, u znak sećanja na dolazak Arhangela Gavrila koji je Bogorodici javio blagu vest da će roditi Sina Božijeg.
Arhangel Gavrilo javio se Devici Mariji u Nazaretu, pozdravivši je rečima: Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama.
Blagovesti, jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika, spadaju u red Bogorodičnih praznika, i uvek se slave 25. marta po starom, odnosno 7. aprila po novom kalendaru.
U našem narodu Blagovesti najviše svetkuju žene zbog poroda. Veruje se i da je danas dobro umiti se u potoku ili reci.
Po narodnom verovanju, sa Blagovestima počinje proleće. Mnogi ne orezuju ni vinograde ni voćke do današnjeg dana.
Blagovesti su, uz Cveti, jedina dva dana kada je dozvoljeno jesti ribu tokom Vaskršnjeg posta.
Osim duhovnog značaja, ovaj praznik nosi i bogato nasleđe narodnih običaja i verovanja, duboko ukorenjenih u tradiciji srpskog naroda.
Običaji i verovanja na Blagovesti
Blagovesti su oduvek smatrane danom novih početaka, plodnosti i buđenja prirode, pa se verovalo da sve što se tada započne – rađa dobar i srećan ishod.
Na ovaj dan se ustaje rano, a prema narodnoj tradiciji, devojačka pesma označava radost i blagostanje. Dan se dočekuje veselo, uz blagoslov prirodi i životu.
Devojke i žene su se češljale ispod voćke – naročito ispod kruške, jabuke ili trešnje – verujući da će im kosa biti lepša, gušća i brže rasti. Ovaj ritual predstavlja simbol ženske snage, plodnosti i zdravlja.
Dobar običaj bio je umivanje u reci ili potoku, jer se smatralo da će voda toga jutra oprati sve loše, uneti svežinu i zdravlje u nadolazeće proleće.
Žene koje su želele decu odlazile su u crkve i manastire posvećene Blagovestima, kako bi se pomolile Presvetoj Bogorodici. Smatralo se da je ovaj dan posebno blagotvoran za plodnost i početak majčinstva.
Blagovesti označavaju i početak poljoprivrednih radova: tada se iznosi seme na sunce, počinje setva žita, kalemi voće, orezuje loza. Voćari smatraju ovaj dan najsrećnijim u godini za sadnju i kalemljenje.
U mnogim krajevima Srbije običaj je da se tog dana pale vatre ispred kuće ili u dvorištu. Verovalo se da se na Blagovesti bude zmije i insekti, pa se vatra koristila kao zaštita, ali i kao simbol svetlosti i pročišćenja.
Veruje se da je ovaj dan idealan za prolećno čišćenje doma. Stari su govorili da treba „izbaciti iz kuće sve što vas guši i čini vas nesrećnima“, ne samo stvari, već i loše misli.
Od Blagovesti pa sve do Velikog petka smatra se povoljnim vremenom za važne odluke i nove početke. Bilo da je reč o gradnji, otvaranju posla, spremanju ispita, donošenju životnih odluka – veruje se da će sve što tada započne imati blagoslov i uspešan ishod.
Naši stari su govorili da od Blagovesti zima prestaje, a priroda se budi. S obzirom da praznik pada u proleće, veruje se da toplije vreme nakon ovog dana označava trajni rast, rađanje i obnovu.
U duhovnom i narodnom smislu, Blagovesti nas podsećaju da su radost, vera i nada uvek početak svakog dobrog puta. Ovo je praznik koji nas uči da sa verom i mirom u srcu možemo promeniti svoj tok, otvoriti novo poglavlje i krenuti iz početka.
Zato danas zastanite, oslušnite prirodu, zapalite sveću, pomolite se, pročistite svoj prostor i misli. Jer možda baš danas stigne i vaša blaga vest.
