Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Sretenje Gospodnje kao uspomenu na dan kada je Bogorodica prvi put uvela u hram novorođenog Hrista da ga posveti Bogu. Na Sretenje se sreću zima i leto, a veruje se, da ako se medvedi uplaše od svoje senke i vrate se u pećinu i nastave da spavaju, zima će trajati još šest sedmica.
Sretenje je praznik, za koji se smatra da je od suštinske važnosti za hrišćanstvo i njegovo značenje ukazuje na prvi susret Spasitelja sa ljudima. Predstavlja uspomenu na dan kada je Bogorodica prvi put uvela u hram novorođenog Hrista da ga posveti Bogu.
To je bio prvi susret Boga i čoveka pod svodovima jerusalimskog hrama. Novorođenog Hrista u naručje je primio pravedni starac, poznat kao sveti Simeon Bogonosac.
U pravoslavnoj crkvi to je jedan od najsvečanijih događa praćen rečima koje pravedni Bogonosac izgovara sa Bogomladencem u naručju i ujedno jednom od najlepših pravoslavnih večernjih molitvi: “Otpusti sada raba tvojega Gospode, jer videše oči moje spasenje tvoje…”
Sreću se zima i leto, pale se sveće
Na današnji praznik vezuju se brojni običaji. Postoji verovanje da se na Sretenje sreću zima i leto. Ako danas osvane sunčan dan, a medvedi uplašeni od sopstvene senke se vrate u zimski san, onda će zima potrajati još šest nedelja. A ako ne vide senku i izađu iz pećine kako bi pronašli hranu, zima je završena.
Veruje se da mlade devojke treba da paze koga će prvo ujutru sresti, jer će im takav mladoženja biti.
Jedan od običaja jeste da se pale sveće, jer plamen čuva dom od nesreća.
Praznik se obeležava još od vremena cara Justinijana i uvek četrdesetog dana od Božića. Sretenje je jedan od 12 najvećih praznika hrišćanstva, a sama reč “sretenje” označava susret. U Srbiji se 15. februar obeležava i kao Dan državnosti.
