Srpska pravoslavna crkva slavi dan Svetog velikomučenika Dimitrija, koji je u narodu poznatiji kao Mitrovdan. Ovaj datum je obeležen kao hajdučki rastanak i doba kada počinje zima, a svetac je veoma poštovan u Grčkoj, Srbiji i Rusiji.
Praznik Svetog velikomučenika Dimitrija, Mitrovdan, nepokretni je ili stajaći praznik i u crkvenom kalendaru je obeležen crvenim slovom. Krsna je slava brojnih porodica i ime nekih esnafa, u mnogim mestima održavaju se zavetine, a u Srbiji svetom Dimitriju posvećeni su mnogobrojni hramovi. Svetog Dimitrija, osim Grka i Srba, posebno slave i Rusi. Kod Rusa je njegov kult počeo da se širi još u 12. veku. Oni su ga 1581. izabrali za zaštitnika Sibira. Njegov praznik je jedan od najvećih praznika u Ruskoj crkvi, piše RTS.
Mitrovdanak – hajdučki rastanak
Što se tiče verovanja, uoči ovog velikog praznika valja ostati kod kuće, jer ako to neko ne uradi, stalno će se noćiti u drugim domovima. Običaj je da do danas treba budu završeni svi veliki radovi koji se obavljaju vani, kako nas ne bi iznenadila zima koja može svakog časa da dođe.
Ukoliko padne sneg, u narodu se govorilo da je Sveti Dimitrije došao na belom konju. Ako je oblačno čeka nas topla zima, a ako je pak vedro, prema narodnom verovanju, zima pred nama je oštra.
Na Mitrovdan su se hajduci rastajali, pa bi se ponovo sastajali po Đurđevdanu sledeće godine. Zato i postoji ona čuvena rečenica Mitrovdanak – hajdučki rastanak i Đurđevdanak – hajdučki sastanak.
Danas se ne grde deca bez obzira koliko su bila nestašna, jer ako to roditelji urade, onda mogu da očekuju nestašluke od mališana cele godine. U Šumadiji je običaj da se u svaki ćošak sobe stavlja belutak da ne bi bilo miševa, a vreteno, češljeve i makaze danas žene ne smeju da diraju.
Pogubljen zbog širenja hrišćanstva
Mitrovdan je posvećen antičkom komandantu Soluna iz trećeg veka, mučenom i pogubljenom zbog širenja hrišćanstva. Solunski hrišćani Dimitrija su tajno sahranili, a na mestu njegovog groba kasnije je podignuta crkva i proglašen je zaštitnikom grada Soluna.
Po predanju, Dimitrijev grob odisao je bosiljkom i smirnom, te je zato nazvan Mirotočivi. I danas se veruje u lekovitost njegovih moštiju. Crkveni spisi navode da je sveti Dimitrije “bdeo nad svojim gradom i spasavao ga zemljotresa i drugih nesreća”.
RTbalkan.
