Razlozi su različiti – počev od termina najvažnije utakmice u našem prvenstvu (petak, 19h) do toga da je ona, zahvaljujući bodovnoj razlici, izgubila taj epitet.
Crvena zvezda deluje bezbrižno na vrhu tabele sa 63 boda uz gol razliku 62:8 i 13 poena prednosti u odnosu na Partizan.
Ne pamti se da su crno-beli bili u goroj situaciji, ne toliko u kontekstu tabele, koliko u smislu svega ostalog.
Uprava je na udaru, navijači je praktično bojkotuju, usput i same utakmice, pa tako stadion u Humskoj zvrji prazan.
Gordan Petrić, koji je od očigledno limitirane ekipe izvlačio maksimum, odlučio je da se povuče i dopusti šok terapiju u vidu novog trenera, Igora Duljaja.
Sa druge strane, dominacija u prvenstvu kao da je uspavala i drugu stranu, koja je prethodnih godina navikla i na rezultate u Evropi, kojih ove sezone nije bilo.
Možda bi preterano bilo reći da je rezultat derbija ovoga puta nebitan, ali deluje da ništa značajno ne može da promeni.
Tu je i druga struja mišljenja, koja kaže “derbi je derbi” i šta god se dešavalo okolo, prestiž i rivalitet ništa ne može da umanji.
Ako su prestiž i rivalitet neupitni, onda možemo isto reći i za kvalitet međusobnih duela u poslednje vreme.
Kakve god da su okolnosti, da li je trka za titulu otvorena ili je možda u pitanju bitan meč u Kupu, zaista je teško setiti se nekog baš dobrog derbija.
Da ne bismo išli daleko u prošlost, na uzorku od, na primer poslednjih pet sezona, praktično svaki duel je bio tvrd i ne preterano lep za oko.
Prosečan broj golova, koji je manji od dva (tačnije 1,6) na mečevima između Zvezde i Partizana, dovoljno govori.
Pritisak kao da “pojede” igrače i jednog i drugog tima, tenzija je na visokom nivou, mnogo seckanja igre, još više priče o sudijama, samo je dobra atmosfera na stadionu – konstanta.
Naravno, pod uslovom da nema incidenata.
“To je utakmica prestiža i za narod i za sve i slažem se da mnogo puta izostane predstava, da nema mnogo lepote jer je to važnost i opterećenje za igrače da moraju. Mora se i ne mora se. Morate da se rodite i umrete, to je jedino što morate u životu”, rekao je Miloš Milojević, trener Crvene zvezde.
Spomenutih pet godina koji su uzeti kao neki reper, u kojem je Zvezda bila dominantna, doneli su 14 međusobnih utakmica u prvenstvu i četiri u Kupu Srbije (6 pobeda Zvezde, 9 remija i tri pobede Partizana).
Neprikosnovenost crveno-belih u tom periodu često je stvarala utisak da je Zvezda u tom trenutku, pred mečeve sa večitim rivalom, znatno jača igrački i da je u boljoj formi.
Nije to bio samo utisak navijača kluba iz Ljutice Bogdana, već nešto sasvim očigledno, ali Zvezda ni pod Vladanom Milojevićem ni pod Dejanom Stankovićem nijednom nije razbila Partizan, koji, inače, za trijumf u derbiju ne zna već osam utakmica.
Jednoj takvoj kanonadi, simpatizeri tima sa “Marakane” nadaju se da će prisustvovati ovog petka, sudeći po okolnostima.
Zapravo, taj optimizam se ne zasniva toliko na snazi Zvezde u ovom trenutku, koliko na teškom položaju u kom se nalazi klub iz Humske.
“Jesu u situaciji u kojoj jesu, ali nikada ne treba potceniti Partizan. Imaju svoju tradiciju, svoj inat. Ne mogu da prihvatim da oni imaju veću motivaciju od nas bez obzira na bodovnu prednost i situaciju na tabeli”, rekao je Milojević.
Zvezda lepo raspoloženje pred derbi duguje dobroj formi, u koju je ušla nakon nešto sporijeg starta drugog dela prvenstva i remija sa Vojvodinom na svom terenu (1:1).
Nakon toga su razbili Voždovac (6:0), a onda i rutinski slavili protiv Čukaričkog (3:0) i Javora (2:0).
Partizanov dosadašnji tok sezone bio je pun uspona i padova, ali više ovog drugog, naročito u poslednjih mesec dana.
Činjenica da je prošao grupu u Ligi konferencija u konkurenciji Nice, Slovacka i Kelna, kojeg su dva puta pobedili, svakako je za respekt.
To je donekle anuliralo šokantno ispadanje iz Kupa od Radničkog iz Sremske Mitrovice, te zaostatak za Zvezdom u prvenstvu.
Nadali su se u taboru crno-belih da će Evropa ublažiti neuspehe na domaćoj sceni, ali usledio je još jedan šamar, ovoga puta od Šerifa.
Kada se tome doda debakl na svom terenu od Mladosti GAT (4:0), kakvu Humska ne pamti 47 godina, pa uz sve to i raniji odlazak Petrića, nakon razočaravajućeg remija sa Radničkim 1923 (1:1), jasno je u kakvoj je krizi Partizan.
Šansa, da spasi šta se spasti može, data je Igoru Duljaju, koji je imao samo dva dana da pripremi ekipu za gostovanje na “Marakani”.
“Veoma je teško promeniti nešto za dva dana. Igrači su svesni koliki je pritisak javnosti, ulice, navijača. Sve što im ja kažem može da im pomogne ili odmogne, oni su zreli, dugo su u Partizanu i nemam ja šta tu njima mnogo da pričam. Verujem u njih, važno je poverenje između ekipe i igrača. Tu sam da zajedno napredujemo, ja kao trener i oni kao igrači”, rekao je Duljaj.
Hajp, kako bi rekli Englezi, nije naročito veliki i deluje da su navijači dva kluba u ovom periodu sezone više okrenuti dešavanjima na košarkaškim terenima.
Možda će nas u jednom takvom ambijentu i okolnostima fudbaleri iznenaditi, prirediti dobru predstavu i opravdati ono – “najveći praznik srpskog fudbala”.
