Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Bogojavljenje, jedan je od 15 najvećih hrišćanskih praznika.
Bogojavljenje se obeležava u spomen na događaj kada je Sveti Jovan krstio Isusa Hrista u reci Jordanu. Vernici se pozdravljaju rečima “Bog se javi”, a otpozdravljaju sa “Vaistinu se javi”. Ovaj veliki praznik je poznat još iz apostolskih vremena.
Kada je imao 30 godina, Isus je došao na reku Jordan kako bi ga krstio Sveti Jovan. Kada je Isus izašao iz vode, otvorilo se nebo i pojavio se Sveti duh u vidu goluba, koji se spustio na njega. A čuo se glas koji je govorio: “Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji”. Smatra se da su se u trenutku krštenja prvi put zajedno pojavili Otac, Sin i Sveti duh, čime je objavljena tajna Svetog Trojstva.
Bogojavljenje je nepokretni praznik i njegov datum obeležavanje se ne menja. Takođe, bez obzira na koji dan “pada”, na Bogojavljenje se ne posti. U hramovima se osveštava Bogojavljenska vodica, koja se nosi kući i za koja se smatra da je lekovita. Pije se radi zdravlja i prosvetljenja duše i tela.
“Otvara” se nebo, ispunjava se želja
Kao i kod drugih praznika, i za Bogojavljenje postoje razni običaji. Sa ovim praznikom počinju dani dobri za venčanje. Prema narodnom verovanju, uoči praznika se “otvara” nebo i pojavljuje se Bog. Navodno bi trebalo zamisliti jednu želju koja će sigurno biti ispunjena. Takođe, verovalo se da će se na nebu neudatim devojka pojaviti lik onog sa kojim će se venčati.
Valja se okupati na reci, a danas se širom Srbije održava plivanje za časni krst.
