Obaveštajni neuspeh ravan do sad najvećem neuspehu Izraela, ratu na Jom Kipuru, zapanjio je Izraelce, i otvorio pitanja kako je napad koji je morao biti planiran mesecima – promakao državnim obaveštajcima.
Hiljade raketa kojima je Hamas juče ujutru zasuo izraelska mesta i gradove, dok su stotine njegovih boraca uletele u zemlju preko kopna, mora i vazduha, šokiralo je svet ali i same vlasti Izraela koje su se dugo hvalile najmoćnijim bezbednosnim aparatom Bliskog istoka.
Analitičari iz te zemlje, uporedili su ovaj najnoviji šok, sa do sad najvećim neuspehom obaveštajnih službi u istoriji zemlje- ratom Jom Kipur 1973. godine kada su Egipat i Sirija koordinisano sa severa i juga napali Izrael.
“Ovaj neuspeh je ništa manji od rata Jom Kipur. Iznenađen sam kiksom ne samo ukupnih obaveštajnih službi, već i taktičkih snaga. Bez obzira na faktor iznenađenja, očekivali biste da će divizija Gaze obaviti mnogo bolji posao u odbrani granice”, kaže za “Fajnenšel tajms” Amir Avivi, bivši zamenik komandanta te divizije izraelske vojske.
Izraelska obaveštajna služba Mosad je najmoćnija u regionu, a mreža doušnika prostire se ne samo širom palestinskih teritorija, već i Libanu, Siriji, i na teritoriji svog najvećeg neprijatelja – Irana.
Visokozaštićena barijera, odnosno ograda oko Hamasovog uporišta u Gazi je poduprta senzorima pokreta, i proteže se duboko ispod zemlje.
No, ni to nije sprečilo stotine Palestinaca da u Izrael jurnu preko paraglajdera, motora i čamaca, napadnu, i infiltriraju se u vojne baze u okolini pojasa Gaze.
Bivši obaveštajni zvaničnik izraelskih odbrambenih snaga Majkl Milštajn, ocenio je da je za planiranje napada bilo potrebno godinu dana. Niko to, međutim, nije primetio.
“To je višedimenzionalni napor. Ako pripremate takvu operaciju, moraju postojati signali”, tvrdi on.
Bivši obaveštajni zvaničnik Avi Melamed kaže da je ova epizoda ukazala da je Izrael “pogrešno pročitao” namere Hamasa i da je izraelska strategija pružanja delimične ekonomske pomoći stanovnicima Gaze, kao što su dozvole ograničenom broju da uđe u Izrael radi posla, isto tako bila neuspešna.
“Pretpostavljam da je jedna od kalkulacija izraelske obaveštajne službe (Mosada) bila da Izrael preduzima ove mere i ublažava pritisak na ljude u Gazi, upravo zato da bi se izbegao tako oštar potez. Očigledno, Hamas ima drugačije proračune”, kaže on.
Avivi misli da je Hamas verovatno bio ohrabren političkim previranjima u Izraelu, gde je kontroverzna reforma pravosuđa koju je pokrenula krajnje desničarska vlada Benjamina Netanijahua izazvala višemesečne proteste, kao i pretnje hiljada rezervista da će prestati da se dobrovoljno javljaju na dužnosti, što je verovatno oslabilo vojsku.
“Čitava ova kampanja i neposlušnost poslali su snažnu poruku našim neprijateljima da je Izrael slab. Oni osećaju da smo podeljeni”, tvrdi on.
Drugi analitičari se u svojim objašnjenjima fokusiraju se na snage Hamasa, umesto na slabosti Izraela. Palestinska grupa razvijala je, kažu, svoje sposobnosti vodeći četiri rata punih razmera sa Izraelom. Primenili su taktiku sličnu Hezbolahu.
“Ono što je Hamas strateški i operativno uradio je sve za šta je Hezbolah trenirao od 2006. godine”, tvrdi direktor regionalne bezbednosti na Međunarodnom institutu za strateške studije u Londonu Emil Hokaj.
