Dan kada je počela pandemija kovida 19: Stari svjetski poredak postao stvar prošlosti
Kako je, u martu iste godine, napisao francuski filozof Alan Badju u pandemiji nema ničeg novog, izuzev činjenice da pogađa prilično udoban svet koji nazivamo Zapadom: “Mislili da ovo može dogoditi u siromašnoj Africi ili totalitarnoj Kini ali ne i u demokratskoj Evropi”
Tridesetog decembra 2019. godine, opštinska zdravstvena organizacija prijavila je prve slučajeve misteriozne upale pluća u kineskom gradu Vuhanu.
Početkom januara, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) formirala je Tim za podršku i upravljanje incidentima (IMST), a zatim je, putem društvenih mreža, saopštila da je u Vuhanu utvrđen niz novih slučajeva pneumonije.
Petog januara 2020, SZO je, izražavajući “duboku zabrinutost zbog alarmantnog nivoa širenja bolesti”, proglasila pandemiju. Tako je zvanično započela pandemija kovida 19, koja će zauvek promeniti svet, izazvajući nedoumice, sukobe i kontroverze koje ne prestaju ni danas.
Naravno, pandemija se nije ograničila na Kinu, kako su to mnogi na Zapadu očekivali, već se ubrzo proširila na čitav svet.
Krajem marta iste godine francuski filozof Alan Badju konstatovao je da u pandemiji “nema ničeg zbog čega bi trebalo naprezati mozak, osim činjenice da današnja epidemija pogađa prilično udoban svet koji nazivamo Zapadom.”
Premda niko nije predvideo širenje epidemije u Francuskoj, dodao je Badju, “mnogi su mislili da ovo može dogoditi u siromašnoj Africi ili totalitarnoj Kini, ali ne i u demokratskoj Evropi.”
Kraj zapadne, početak azijske ere
Već narednih meseci pandemija je, pre svega na Zapadu, izazvala nezapamćen potres i paniku. Proglašena je izolacija. Uobičajeni način života naprasno je prekinut. Zabranjena su masovna okupljanja, i ne samo to: čak i odlazak u restoran, kafanu, pab ili pozorište postao je nemoguć, ili društveno inkriminisano delo, podložno sankcijama.
Društveno funkcionisanje svedeno je na minimum. Prekinuti su uobičajeni socijalni kontakti. Putovanja, poslovna ili turistička, postala su nemoguća. Pojedinac se našao zatvoren unutar četiri zida; stanje koje se za mnoge pokazalo nepodnošljivim, izazivajući revolt, frustraciju i, možda opravdani bes.
Paralelno sa tim, pojavile su se mnoge teorije o poreklu virusa korona i o pravoj prirodi pandemije. Jedni su optuživali “totalitarnu Kinu”, koja je, navodno, prikrivala vesti o novoj bolesti. Drugi su optuživali SAD, upirući prstom u laboratoriju u vojnoj bazi Fort Detrik, u kojoj je, kako su tvrdili, veštački sintetisan virus.
Međutim, svet se nikad nije “vratio na staro”, kao što su mnogi očekivali. Posle pandemije, krize su se nastavile, sve oštrije deleći svet na Zapad i na “ostatak.”
Čitav međunarodni poredak se raspao i nikakva pravila od ranije više nisu bila na snazi, ali to nije učinila “moderna kuga”. Pandemija je samo ubrzala tok događaja i učinila vidljivim ono što se već ranije osećalo u atmosferi.
“Tokom više od dva veka”, pisao je tada “Ajriš tajms”, “SAD su u ostatku sveta pobuđivale širok raspon osećanja, poput ljubavi i mržnje, straha i nade, zavisti i prezira… Ali do sada nisu izazivale sažaljenje. Dok su američki lekari i medicinske sestre sa nestrpljenjem iščekivali pošiljke medicinske opreme iz Kine, vrata istorije širom su se otvorila i najavila početak azijske ere”.
Ili, prema rečima kanadskog antropologa Vejda Dejvisa: “Nije kovid 19 doveo Ameriku na ovako nizak nivo; on je samo razotkrio nešto na šta se ranije zaboravljalo. Dok je svakog minuta umirao po jedan Amerikanac, država koja je nekad svakog sata pravila po jedan novi borbeni avion nije mogla da proizvede čak ni zaštitne maske…”
SAD nisu bile u stanju da proizvedu medicinski materijal, ali su bile u stanju da ga otimaju od svojih “zapadnih saveznika”.
SAD, sila koja je ranije “pobedila male boginje i dečju paralizu”, zaključio je Dejvis, postala je “predmet podsmeha”: “Dok su brojne države brzo delovale kako bi zaustavile pandemiju, SAD su teturale, negirajući opasnost. Sa manje od četiri procenta globalne populacije, na SAD otpada više od petine umrlih od kovida. Postotak američkih žrtava bolesti je šest puta viši od globalnog proseka.”
Ovako visoke stope morbiditeta i smrtnosti samo su podstakle kampanju širenja laži i prebacivanje krivice.
Stari svetski poredak je postao stvar prošlosti
Započela je širenje dezinformacija o “kineskoj kugi” i “vuhanskom virusu”. Kako je uočio britanski novinar Finijan Kaningam, postalo je očigledno da je “kampanja američke administracije u optuživanju Kine bila samo cinična gomila laži.”
“Američki kult pojedinca negira samu ideju društva”, primetio je Finingem. “Niko nikome ništa ne duguje. Svi se moraju boriti za sve: obrazovanje, sklonište, hranu, medicinsku negu. Ono što svaka prosperitetna demokratija smatra osnovnim pravima, poput zdravstvene zaštite ili socijalne mreže za stare i nemoćne, Amerika odbacuje kao socijalističku popustljivost, kao znak slabosti.“
Svet je, počev od pandemije, prestao da bude jedan i liberalan. Ova tendencija se razvijala već neko vreme, dovodeći u pitanje lažni univerzalizam “privilegovane zapadne civilizacije.”
Pandemija virusa korona, tvrdio je ruski mislilac Aleksandar Dugin, predstavlja istinsku prekretnicu u istoriji: “Živimo u vremenu koje označava kraj liberalizma, kraj njegovih zapovesti i standarda…”
“Svaki pol će svoju budućnost graditi na vlastitom civilizacijskom temelju”, napisao je Dugin. “Nemoguće reći do čega će ovo dovesti. Ali već je sada jasno da stari svetski poredak postaje stvar prošlosti.”
Pandemija kovida 19 bila je samo jedna u dugom nizu kriza, ali njima nije bio pogođen Zapad. Profesor Univerziteta u Kardifu Fabio Vigi prepoznaje početak ovih kriza “na prelazu milenija, sa Al Kaidom, globalnim ratom protiv terorizma i bočicom belog praha Kolina Pauela.”
Ovo je duboka “unutrašnja kriza Zapada”, tvrdi Vigi, koja je porodila i talibane i krizu u Avganistanu, terorizam takozvane Islamske države, dovela do pustošenja Sirije i proizvela inflaciju.
Pandemija je razotkrila Zapad pred “ostatkom sveta” i pokazala način na koji on zaista funkcioniše.
