I te 1985. godine, 3. septemabar bio je utorak.
aj dan će u večnosti obeležiti saobraćanja nesreća na autoputu Beograd – Novi Sad i reči tadašnjeg trenera Partizana Nenada Bjekovića.
„Momci, poginuo je naš Dragan“.
Na današnji dan, pre 39 godina ugašen je život Dragana Mancea, a oživela je legenda. Plakala je tog dana cela Jugoslavija za igračem, golgeterom od svega 22 godine.
Žurio je Mance na trening na koji nikada neće stići, a stradao je u želji da izbegne dečaka koji je pretrčavao autoput. Izgubio je od naglog skretanja pri velikoj brzini kontrolu nad vozilom. Udario je svojim novim Pežoom 205 prvo u ivičnjak, a zatim i u betonsku konstrukciju.
Sahranjen je dva dana kasnije u Beogradu, na Novom Groblju. Ispratilo ga je više od 30.000 ljudi.
Dragan Mance rođen je 26. septembra 1962. godine u Beogradu, a fudbal je počeo da igra u Galenici, još u uzrastu petlića. Sa nepunih 17 godina postao je prvotimac tada drugoligaša iz Zemuna.
U septembru 1980. prešao je u Partizan za koji će odigrati 279 utakmica i postići 174 gola. Poslednji put je mrežu zatresao u čuvenom meču protiv Budućnosti na stadionu u Humskoj (2:1). Samo dva dana pred smrt.
Uz svu raskoš talenta, Mance se posebno istcao načinom na koji je proslavljao golove u vreme kada se to, pa, nije radilo. Dok su drugi igrači podizali ruke i grlili saigrače, Mance je trčao prema tribinama i klizao po terenu na kolenima. I neretko zbog toga bio kažnjavan žutim kartonima.
A on je samo želeo navijačima da prenese deo svoje sreće.
Da na Partizanovom Jugu ima navijača, kao što ih je nekad bilo, i danas bi se sa te tribine povremeno čulo: „otiš’o si Dragane, ostala je tuga, uvek će te voleti Grobari sa juga“.
Na parceli 108 na Novom Groblju, na grobnom mestu 398a, uz uvek sveže cveće na Dragana Mancea seća spomenik u prirodnoj veličini.
Sportklub.rs