Jedna od stavki tajnog dela “Plana pobede” Volodimira Zelenskog, je zahtev da se Ukrajini obezbede krstareće rakete Tomahavk s dometom od 2.400 kilometara, piše američki list Njujork tajms.
Novinari Njujork tajmsa su otkrili da je ukrajinski predsednik u jednom od neobjavljenih aneksa “Plana pobede” navodno tražio od Sjedinjenih Država da Ukrajini isporuče krstareće rakete Tomahavk.
U tekstu se ističe da SAD ne nameravaju da razmatraju ovo pitanje, prenosi portal oruzjeonline.com.
Dalje u tekstu se navodi da autor članka “ispod redova” provlači da “Plan pobede” u celini, kao i ponašanje Zelenskog, iritira zapadne lidere.
Naime, analitičari, koje je list konsultovao, naglašavaju da je ovaj dokument, nastao od strane predsednika Ukrajine koji je izgubio legitimitet, prvenstveno namenjen za domaću upotrebu.
Zelenski može koristiti svoju oštru retoriku, uključujući nedavno obraćanje parlamentu, da pokaže Ukrajincima kako je učinio sve što je mogao, da ih pripremi na mogućnost da će Ukrajina morati da postigne dogovor, i da Zapad predstavi kao prikladnog „žrtvenog jarca“, konstatuje list.
Podsetimo, jedan od ključnih zahteva u javnom delu tzv. plana pobede Zelenskog je hitno članstvo Ukrajine u NATO. Međutim, lideri zapadnih zemalja, osim Francuske, ocenili su ovaj scenario kao nerealan.
Uprkos tome, Zelenski i dalje tvrdi da je dokument koji je pripremio jedini način za rešavanje rusko-ukrajinskog sukoba. Što se tiče tajnog dela ovog plana, on zvanično još nije nigde objavljen. Štaviše, pristup njemu nisu dobile sve zainteresovane NATO zemlje. Konkretno, Poljska je nedavno izjavila da joj je odbijen pristup ovom delu dokumenta.
Krstareće rakete Tomahavk (long-range, all-weather, jet-powered, subsonic cruise missile, Land Attack Missile TLAM Tomahawk) postale su planetarno poznate nakon agresije NATO na našu zemlju. Samo tokom prva četiri dana na našu teritoriju ispalјeno je oko 300 projektila od čega je oboreno više od 10%, dok broj onih koji su zatajili ili promašili cilј nije poznat.
Rakete Tomahavk, vrsta naprednog naoružanja, poznate su po svom dugom dometu od preko 2.400 kilometara. To im omogućava da pogađaju ciljeve daleko izvan linije fronta, pružajući značajnu prednost u odnosu na druge rakete koje koristi Ukrajina, kao što je ATACMS, koje imaju domet od preko 300 km.
Zbog svog dometa, rakete Tomahavk se smatraju vrednom strateškom opcijom, sposobne da pogode ruske ciljeve na značajnim udaljenostima.
Podseća se da su američki zvaničnici već izrazili nespremnost da dozvole Ukrajini da koristi rakete dugog dometa protiv ruskih ciljeva kako bi se izbegla eskalacija sukoba i ne bi rizikovao direktno uključivanje SAD i NATO-a u rat u Ukrajini.
Njujork tajms je takođe izvestio da je Zelenski “iznenađen” odbijanjem američkog predsednika Džoa Bajdena da ukine ograničenja za upotrebu oružja dugog dometa.
Posle sastanka dvojice lidera, savetnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan ponovio je stav Bele kuće da ograniči napade na rusku teritoriju, iako su pregovori o vojnoj podršci Ukrajini još u toku.
Oprezni stav Vašingtona je podstaknut i izjavama ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je upozorio da bi zapadnu podršku napadima na rusko tlo Moskva mogla protumačiti kao „direktno učešće“ NATO-a u sukobu.
Upozorenje naglašava geopolitičku osetljivost i rizik od eskalacije širokih razmera, koju zapadni sponzori Kijeva pokušavaju da izbegnu usred već visokih tenzija.
Ostaje da se vidi da li će američka administracija zadržati svoju poziciju s obzirom na najnoviju vest koji mediji vrte već danima u vezi sa severnokorejskim vojnicima koji se bore zajedno sa ruskim snagama, preneo je portal “oruzjeonline”.
