Srpski ministar spoljnih poslova ukazao je da sa Zapadom nema dogovora oko toga da li će predložiti Kosovo za članstvo u UN, ali se od Srbije traži da naruši odnose sa zemljom koja bi glasala protiv toga.
Srbija osuđuje napad Rusije na Ukrajinu i oko toga nije politički neutralna, izjavio je za “Glas Amerike” ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, podsetivši da je Srbija glasala za sve rezolucije kojima je osuđeno “kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine”.
Dačić, koji boravi u Njujorku kao član delegacije Srbije na 78. zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, podvukao je da je pitanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta postalo značajna tema u međunarodnim odnosima.
“Mi se pitamo da li to važi i za naš slučaj, a očigledno ne važi. I onda vidite da tu postoje dvostruki standardi i aršini. A kad to pitanje postavite, morate da vodite računa o svojim državnim i nacionalnim interesima, kada razgovarate o merama ili aktivnostima koje preduzimate na multilateralnom planu”, ukazao je Dačić.
Upitan kako bi se suzdržanost po pitanju sankcionisanja Rusije mogla odraziti na članstvo Srbije u Evropskoj uniji, Dačić je ukazao da je pristupanje Srbije EU nesumnjivi spoljnopolitički prioritet.
“Vi znate da i oko toga postoje dvostruki standardi. Srbija ima minimalnu ekonomsku saradnju sa Ruskom Federacijom, za razliku od onih koji su uveli sankcije, a ekonomska saradnja sa Rusijom im stalno raste. To su dvostruki standardi i licemerje. Pri tome, Srbija nema dogovor sa zapadnim zemljama, da li će predložiti Kosovo za članstvo u UN, a od nas se traži da narušimo odnose sa zemljama koje bi glasale protiv toga”, ukazao je Dačić.
On je podvukao da sa sagovornicima sa Zapada nije razmatrao to što se Srbija još jednom nije usaglasila embargom Rusiji “zbog aneksije Krima i Sevastopolja 2014. godine”.
“To je direktno suprotno našim državnim i nacionalnim interesima”, rekao je ministar spoljnih poslova Srbije.
Tokom dosadašnjeg zasedanja Generalne skupštine UN Dačić se, kaže, sastao sa brojnim međunarodnim delegacijama razmatrajući brojna pitanja od uzajamnog interesa sa tim državama. Među njima su bili Italija, Hrvatska, Slovenija, ali i neke daleke države.
“Nećete verovati, ali ima još nekih zemalja sa kojima radim na tome da uspostavimo diplomatske odnose, to su Kiribati i Samoa i tako dalje, čemu nismo posvećivali pažnju u vreme raspada Jugoslavije. Tu na primer imate situaciju da oni imaju diplomatske odnose sa Kosovom, a nemaju sa Srbijom, jer se time niko nije bavio u tom periodu”, objasnio je Dačić.
Na komentare da je “Zapad blag prema Srbiji” kako bi je odvojio od Rusije, Dačić odgovara da su “bezobrazan način razmišljanja ravan cinizmu”.
“Nekome narušite teritorijalni integritet i suverenitet i kažete mu – šta nas briga za vaš teritorijalni integritet, vi morate da uradite to i to, što će narušiti naše odnose sa zemljama koje nas podržavaju, a da pri tome oni koji to lansiraju ne obećavaju da će zaustaviti guranje Kosova u međunarodne organizacije. Prema tome ja ne vidim po čemu je to međunarodna zajednica blaga prema Srbiji”, poručio je.
Dačić je komentarisao inicijativu francuskog predsednika o integraciji u EU “u više brzina”.
“Mislim da je ulazak u EU, osim toga što predstavlja tehničko pitanje, a to znači ispunjavanje onih kriterijuma koji treba da budu postavljeni pred svaku zemlju, uvek bila i jedna vrsta političke odluke. Znači, političke odluke šta je politički svrsishodno ili korisno. Da li jedan region treba da bude u članstvu EU ili ne. Lično mislim da bi to bila velika prednost za naš region ako bi se to desilo. Da zemlje iz našeg regiona u relativno skorijem periodu postanu članovi EU. Onda bi to moglo da deluje pozitivno na brojne konflikte i probleme koji postoje u regionu. A da li će se to desiti, mislim da u ovom trenutku, niko ne može da da odgovor na takvo pitanje, jer su mišljenja iz država EU veoma različita”, ukazao je Dačić.
Ministar je komentarisao i bojazan javnosti Srbije, istaknutih novinara i drugih ličnosti da je ili da bi Apelacioni sud mogao da donese oslobađajuću presudu slučaju ubistva Slavka Ćuruvije.
“Ja se, iskreno, nisam tim pitanjima konkretno bavio, ali siguran sam da nikakvih instrukcija ili namera da se sprečava utvrđivanje istine i kažnjavanje odgovornih za to ubistvo ili bilo koje drugo, nema. Naprotiv, interes je svih koji se nalaze u vlasti da se rasvetle svi slučajevi”, zaključio je Dačić.
