Neprospavana noć izaziva iscrpljenost, otežava svakodnevnicu i oštećuje mozak
Istraživanje objavljeno u časopisu Journal of Neuroscience pokazuje da samo jedna noć uskraćenog sna može da prouzrokuje značajne promene u strukturi mozga, čineći ga starijim za jednu ili dve godine. Analize ukazuju da čak trećina odraslih osoba bar u jednom periodu života pati od nesanice i problema sa spavanjem, a kao rezultat nedostatka sna javlja se osećaj iscrpljenosti i otežano obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Ali, kako stvari stoje, izgleda da bi nedostatak sna mogao da ima mnogo ozbiljnije posledice – i to na mozak.
Koliko ostari mozak tokom jedne noći bez sna?
U međunarodnoj studiji tim istraživača analizirao je podatke magnetne rezonance mozga 134 zdrava učesnika istraživanja, starosne dobi od 19 do 39 godina. Istraživači su ih tokom 5 noći izložili različitim uslovima spavanja – od potpune deprivacije sna tokom 24 sata, delimične deprivacije od 3 sata nespavanja tokom noći i hronične deprivacije, koja je uključivala 5 budnih sati tokom noći.
U istraživanje je uključena i kontrolna grupa ispitanika koji su spavali 8 sati tokom noći. Učesnici iz svake studijske grupe mogli su da spavaju bar jednu celu noć, odnosno 8 sati u kontinuitetu. Svakog jutra im je pravljen sken mozga uz proračun njegove prividne starosti, a rezultati su pokazali da je grupi ispitanika s potpunom deprivacijom, poremećajem sna, imala značajne promene u strukturi mozga i najveće povećanje starosti mozga, koji je za godinu ili dve bio stariji.
Dobra vest je da neprospavana noć može da se nadoknadi
Ipak, kako su istraživači pojasnili nakon studije, dobra vest je što se to „starenje mozga“ može povratiti ukoliko čovek može spavanjem da nadoknadi izgubljene sate sna. Zanimljivo je da se nakon samo jedne noći zdravog sna starost mozga vratila „na staro“ i više se nije razlikovala od početnih mernih vrednosti.
“Ukratko, dokazali smo da kod mladih učesnika studije samo akutni i potpuni gubitak sna menja morfologiju mozga na način na koji ga čini starijim, kao i da su sve promene reverzibilne, mogu da se vrate na staro i ispravlja ih dodatno spavanje kojim se struktura mozga oporavlja” zaključili su naučnici.
