Koliko biljaka treba da stoji u stanu i da li ih treba držati u spavaćoj sobi? Na sva ova pitanja je u „RTS ordinaciji“ odgovorio Peđa Janaćković, profesor sa Katedre za morfologiju i sistematiku biljaka Biološkog fakulteta u Beogradu.
Da li je tačno da biljka ne treba da stoji u spavaćoj sobi?
– Ne baš. Suština je u tome da biljke noću, u fotosintezi, ispuštaju ugljen-dioksid, koji u velikim količinama može da bude nezgodan. Međutim, postoje biljke koje imaju drugačiji način fotosinteze i one noću mogu da proizvode kiseonik.
Koju biljku je najbolje imati u sobi?
– Najbolje je imati indijansko pero, to bi trebalo da bude izbor kod prečišćavanja vazduha.
Biljke koje potencijalno mogu prečišćavati vazduh:
– spatifilum
– fikus bendžamin
– dracena
– banana
– aloje
– hlorofitum (pauk biljka)
– falenopsis (orhideja noćni leptir)
– pelargonijum (muškatla)
– difenbahija
– šeflere
– bršljen
– sanzevierija (indijansko pero)
– zamiokulkas (zamija)
Neki prosek kaže da je potrebno od četiri do šest biljaka, po čoveku, da bi se osetio neki boljitak prečišćavanja vazduha. U suštini dovoljne su vam dve do tri biljke.
Da li neke biljke mogu da neutrališu viruse?
– Jedna od biljaka koja ima antivirusni efekat je muškatla. Vrsta muškatle koja je poznata u narodu kao rozetla, ima divan miris na limun i ima dejstvo na viruse.
Da li fikus bendžamin može neutralisati nikotin u prostoriji?
– Fikus bendžamin ima taj efekat. Pored nikotina, neće neutralisati samo miris nikotina, već i druge mirise koji su nastali sagorevanjem, kao i neke otrovne supstance koje mogu da budu produkt isparavanja iz plastike.
Još jedna biljka koja prečišćava neprijatan duvanski miris je šeflera. Ona traži da se zaliva i da ima svetlost.
Čemu služi aloja? Za šta je ona dobra?
– Utiče na prečišćavanje vazduha i ne traži puno pažnje. Sve ove biljke ne traže puno pažnje što se tiče zalivanja. Osim aloje, u svrhu prečišćavanja vazduha može se koristiti i
pauk biljka.
Postoji li neko pravilo koliko ovih biljaka možemo da držimo u dnevnoj sobi? Da li se neke biljke ne slažu kada su u istom prostoru?
– Što se tiče ovih biljaka one se sve slažu. Koliko biljaka može da bude zavisi od toga kolika je prostorija. Ako je porodica od troje ili četvoro ljudi, ako smo rekli da je to tri do četiri biljke po čoveku, sedam do osam biljaka nije problem da bude u jednoj prostoriji.
Mnoge od ovih biljaka ne izazivaju alergije i čiste vazduh, to je dobro. Ako ih kidate, grickate, to može da bude problematično. Poseban oprez treba imati kada je difenbahija u pitanju zbog listova koji su otrovni.
Mnoge zgrade su obrasle u bršljan, da li to znači da su u boljem statusu?
– Suština jeste u tome da bršljan proizvodi kiseonik. Svojim korenima ne upija vlagu, koreni služe samo za pričvršćivanje. On može da apsorbuje ultravioletno zračenje i, naravno, pravi odličan hlad.
Kada govorimo o zračenju, gde je najbolje postaviti navedene biljke?
Biljke koje potencijalno mogu štititi od zračenja:
– suncokret
– aloje
– špargla
– betel biber
– bršljen
– peperiomia (gumena biljka)
– sanzevieria (indijansko pero)
– hlorofitum (pauk biljka)
– monstera (filodendron)
– lirasti fikus
– zamiokulkas (zamija)
– gorušica
– sukulente (kaktusi, litops, eheveria)
– Kada pričamo o zračenju, imate zračenje koje je jonizujuće i koje apsolutno šteti organizmu i ćelijama i oštećuje DNK. Drugo je elektromagnetno zračenje, to je nejonizujuće zračenje koje drugačije deluje na ćelije.
Suncokret može da štiti i od UV zračenja, ali i od radioaktivnih elemenata. Zato se suncokret sadi na mestima gde su neki incidenti, kao što je Černobilj. Te biljke mogu u svoje telo da apsorbuju iz zemljišta radioaktivne elemente. Kada apsorbuju tada to zemljište
ostaje praktično čisto.
Koja biljka može da štiti od elektromagnetnog zračenja?
– Aloja može da štiti od nejonizućeg zračenja, elektromagnetnog zračenja. Elektromagnetno zračenje deluje kroz toplotu, može u organizmu da izazove povećanje temperature za jedan do dva stepena Celzijusa. Biljku možete da stavite pored rutera, TV-a ili računara.
Međutim, ukoliko je veliko elektromagnetno zračenje, ta biljka će se osušiti.
Peperomija, lirasti fikus i litopsi?
– Peperomija je jedna vrsta bibera i u sebi ima dosta vode. Bitno je da ove biljke stavite i usmerite ispred elektromagnetnog zračenja ili uređaja za koji znate da emituje elektromagnetno zračenje.
Lirasti fikus takođe može da upije elektromagnetno zračenje i takođe treba da bude blizu tog izvora. Međutim, on je jako osetljiv, morate da ga zalivate i da se o njemu brinte.
Litopsi su takozvani kameni cvetovi, izgledaju kao mali kamenčići koji vas iznenade kada procvetaju divnim cvetovima.
