Međutim, u Evropskoj uniji je odnosni propis na snazi tek od 2010. godine i zahvaljujući istom, vozači mogu popravljati ili servisirati vozila gde požele, bez uticaja na važenje garantnog roka. „Jedino“ što je ovde bitno je da i profesionalci u takozvanim neovlašćenim servisima poštuju procedure propisane od strane konstruktora vozila, kao i da ugrađuju komponente odgovarajućeg kvaliteta.
„Istovremeno, ovaj grupni izuzetak garantuje pravo nezavisnih servisa da imaju potpun pristup neophodnim tehnološkim podacima i informacijama u vezi sa popravkama i održavanjem datog modela. Sve u svemu, ova uredba je značajno poboljšala položaj neovlašćenih servisa na tržištu i doprinela je stvaranju zdravog konkurentskog okruženja“, rekao je Marek Zukal koji radi na mestu izvršnog direktora društva po imenu Quick Stop Car.
S druge strane, Stanislav Toman, direktor kompanije koja uređuje sajt namenjen upoređenju servisnih usluga za automobile, a koja se zove GetFix, uredba o kojoj se ovde priča, i koja ostaje na snazi još najmanje pet godina, već je donela uštede vozačima u iznosu od oko 20 do 30%. „Jača konkurencija i podignut kvalitet usluge su definitivno pomogli,“ naglasio je on.
Revidirana regulativa koju promoviše Evropska komisija ima za cilj da omogući opstanak i prosperitet raznim akterima na sekundarnom automobilskom tržištu, takozvani aftermarket. Misli se najpre na prodavnice rezervnih delova i nezavisne servise. Pored toga, uredba bi trebalo da zaštiti aktere na tržištu iz upravo pomenutih kategorija i od rešenja koja bi primenjivali proizvođači, a koja bi zbog svoje specifičnosti eliminsala nezavisne učesnike na tržištu da budu u izboru kod kupaca.
„Autorizovani i nezavisni eksperti bi takođe trebalo da imaju pristup podacima pod identičnim uslovima kao i drugi. Postojeća politika za obezbeđenje tehničkih informacija i alata nužnih za popravku i održavanje vozila je proširena kako bi obuhvatila i informacije koje registruju sistemi na samom vozilu. Ova reivzija takođe zabranjuje ugovore između kompanija koji bi doneli ograničenje konkurentnosti. Kako bilo, postoji jedan izuzetak.
Ovi sporazumi se mogu proglasiti kompatibilnim sa jedinstvenim tržištem pod uslovom da doprinose poboljšanju proizvodnje ili distribucije dobara, ili ako vode unapređenju tehničkog ili ekonomskog napretka. Istovremeno, potrošačima moraju omogućiti pravičan udeo u proisteklim koristima. Sve to pod uslovom da konkurencija nije ni na koji način ograničena“, dodao je jedan ekspert.
Ako vam je ova tema zanimljiva, sigurno će vam biti interesantno da pročitate i tekst s američkog tržišta, gde se navode stavovi relevantne sudske instance u vezi s važenjem garantnih uslova.
