Ako ste ovo primjenjivali na poslu ili sad radite, onda vam je sve jasno
Sve više ljudi u ovoj godini gleda da samo odrađuje minimum posla, jer ne želi da mu on bude svrha života
Zaiad Kan, korisnik TikToka sa više od 10.000 pratilaca kaže da je tihi otkaz nešto što ogroman broj ljudi sve više primenjuje u 2023. godini.
“Još odrađujete svoje obaveze, ali mentalno više ne pristajete na kulturu užurbanosti da posao mora biti vaš život”.
Klejton Faris, korisnik TikToka s 48.000 pratilaca, koji je nekoliko dana kasnije napisao objavu o ovom trendu, kaže u svom videu: “Ne stresiram se i ne kidam se iznutra na deliće”, prenosi The New York Times.
Fraza je ubrzo postala mejnstrim. “Ako vaši saradnici daju ‘tihi otkaz’, evo što to znači”, naslov je članka u The Wall Street Journalu. The Guardian je napisao: “Tihi otkaz: Zašto se proširilo puko odrađivanje minimuma na poslu”. Ovaj pojam je definisan i redefinisan. Za neke je to bio psihički odmak od posla. Za druge se radilo o neprihvatanju dodatnog rada bez dodatne plate.
Kod nekih zanimanja ne može biti tihog otkaza
Mnogi ljudi bili su zbunjeni. Zašto je potreban izraz da se opiše nešto tako obično kao što je odlazak na posao i obavljanje posla, čak i ako nije baš primerno? Neki ljudi osećaju satisfakciju zbog ovog trenda jer se nikad nisu trudili na poslu, drugi su, pak, bili izloženi podozrivim pogledima jer zapravo vole da budu uspešniji i rade više.
Tu su i oni koji su zavidni – želeli bi da mogu da se prepuste tihom otkazu, ali misle da nikada ne bi mogli da se izvuku zbog svoje rase ili pola. Postoje i neka zanimanja koja to otežavaju. Ko želi da njegov lekar ili učitelj njegovog deteta ide linijom manjeg otpora?
Gabrijel Džadž (25), koja radi na odnosima s kupcima u jednoj tehnološkoj kompaniji i živi u Denveru, vidi kako se na društvenim mrežama govori o tihom otkazu bez obzira kako to utiče na druge: “Neki ljudi tihi otkaz doživljavaju kao pasivno agresivno povlačenje, a to nije opcija za svakoga. Ne radi se uvek o tebi. Ti si deo tima, ti si deo sektora”.
Ipak, ona podržava komuniciranje do zdravih granica, sve dok se to radi odgovorno: “Ja sam pristalica ravnoteže. Sve dok se posao obavlja i ne trebamo jedni druge, možemo da radimo šta god želimo”.
Možda to praktikujete, a da niste bili ni svesni
Aleks Bauer (26), koja radi u skladištu knjiga u Epltonu u Viskonzinu, kaže da je njena prva pomisao kada je čula za tihi otkaz bila: “O Bože, to je za mene. Bilo je to nešto što sam praktikovala, ali dosad nisam imala naziv za to”.
Bauer je počela da radi pre četiri meseca. Odrađuje osmočasovne smene pet dana u nedelji. Odabrala je ovaj posao jer ne zahteva emocionalnu energiju. “Ispunjava me da dobijem spiska stvari koje treba obaviti i označiti ih jednu po jednu. Volim go-go-go, ali nemam napade anksioznosti. Dobra sam u svom poslu, ali onda odem kući i ne razmišljam o tome”, rekla je Aleks, koja u slobodno vreme uređuje kratke priče, uglavnom u žanru fantazije.
Pre je radila u restoranima gde je morala da kuva pod pritiskom i upravljati kuhinjskim osobljem koje je redovno javljalo da je bolesno. “Nisam mogla da se odvojim od takve vrste posla. Morala sam da nastavim određenim tempom. U suprotnom bih zaostajala. Toliko sam izgarala da sam se fizički razbolela. Mislila sam da imam kovid jer nisam mogla da hodam kroz restoran, a da mi se pred očima ne pojave mrlje”, objasnila je Aleks za The New York Times, prenosi Index.hr.
Uzbuđena je što je ostatak sveta shvatio njen način razmišljanja, umesto da osuđuje njenu želju da radi jednostavniji posao: “Pravo je osveženje pristupiti poslu kao ja i stvarno je lepo videti da postoji sve veći pokret oko nečega što već duže radim”.
“Već sam nedovoljno plaćena, neću preuzeti više posla”
Niki Majls (34) radi kao stručnjakinja za ljudske resurse za kompaniju u Ostinu u Teksasu: “Kada sam prvi put čitala o tihom otkazu, mislila sam da je to smešno”. Majls zna kako je naporno raditi na svom poslu: “Ja sam pomalo perfekcionista. Imam ideje i pratim ih”. Posebno je zainteresovana za projekte koji uključuju različitost, pravednost i inkluziju, te pomaže svojoj kompaniji u razvoju boljih politika i programa.
Ali nikad nije razumela ljude koji pronalaze dodatni posao, pogotovo ako im to nije u opisu radnog mesta, samo da bi se istakli ili pridobili pažnju na poslu.
“Radiću svoj posao i to dobro, ali radiću stvari koje me zapravo zanimaju. Osim toga, već sam nedovoljno plaćena, tako da definitivno neću preuzeti više posla”, rekla je Majls.
Zbunjena je ovim trendom koji se, prema njenom mišljenju, sastoji od toga da ljudi moraju dodatno da se trude dok rade svoj posao.
“To znači da se od vas očekuje da učinite više nego što vam firma zapravo nadoknađuje. To mi nema smisla. Radite posao za koji ste plaćeni i ako želite da idete više od toga, to je dobro za vas, ali to ne bi trebalo da bude uslov”, rekla je Majls i dodala: “Ovo je sasvim bezvredna fraza”.
Želja za tihim otkazom jača na daljinu
Met Spilman, autor knjige “Inflection Points: How to Work and Live With Purpose” (Tačke promene: Kako raditi i živeti sa svrhom), razume zašto neki ljudi možda žele da smanje teret posla: “Ako je neko stvarno izgoreo ili je na izmaku snaga ili ima ličnih problema, mislim da ima smisla smanjiti angažman s 10 na 7 ili 5”.
Veruje da ova želja jača s radom na daljinu. “S radom na daljinu mnogo je lakše osećati se manje uključenim, manje delom tima, a direktorima je lakše da raskinu sa zaposlenima i obrnuto. Manje je granica oko toga kad posao počinje i kad prestaje”, rekao je Spilman.
Ipak, zabrinut je zbog ljudi koji se prepuštaju tihom otkazu kao načinu da se osvete firmi: “Tihi otkaz deluje pasivno agresivno. Ako neko izgara na poslu, o tome treba otvoreno razgovarati u oba smera. Reći da ćeš odraditi apsolutni minimum jer na to imaš pravo ili zato što imaš problema, zapravo ne pomaže nikome”.
Spilman veruje da tihi otkaz sprečava ljude da pronađu poslove koje vole, koji im pružaju osećaj smisla i pripadnosti. “Radite četiri, pet, šest, ponekad i sedam dana u nedelji. Nema tužnije stvari nego protraćiti vreme pokušavajući ne uživati, ne biti angažovan i uzbuđen u poslu”, zaključuje Spilman.
Objektiv.rs
