I pored toga što manje putnika gine u saobraćaju nego pre deset ili dvadeset godina, veliki broj ljudi i dalje gubi život na putevima. Postoji niz razloga – od nepažnje, alkohola, mobilnih telefona, do starih, neispravnih vozila i neprilagođene brzine.
Neke evropske zemlje imaju tzv. imovinski cenzus kada je u pitanju visina kazne, a o tome sada razmišlja i Hrvatska, piše Index.
Kako se navodi, u toj zemlji policijske kontrole na putevima primoravaju vozače da čine što manje prekršaja. Najčešći su prekoračenje brzine, alkohol, nevezivanje pojasa i upotreba mobilnog telefona, a kazne se kreću od 30 do čak 3.980 evra.
“Najveći broj prekršaja su prekoračenja dozvoljene brzine, što je ujedno i najčešći uzrok saobraćajnih nezgoda. Dakle, neprilagođena i nedozvoljena brzina”, rekao je za N1 Mladen Šerić iz saobraćajne policije PU Splitsko-dalmatinske.
U protekloj godini u tom delu Hrvatske zabeleženo je 2.811 saobraćajnih nezgoda, od kojih su 372 zadobile teške telesne povrede, a 24 osobe su poginule. Kada je reč o prekršajima, bilo ih je 70.102, a uzroci su brzina, vezanje pojaseva i alkohol.
Prevencija i kazne idu zajedno, ne može jedno bez drugog
Uz prevenciju, neizostavne u sprečavanju teških saobraćajnih prekršaja su i kazne.
“Prevencija i kazne idu zajedno, ne može jedno bez drugog. Mislim da samo kaznena politika bez prevencije nije dobra”, smatra Stanko Smodlaka, sudski veštak i član Upravnog odbora HAK-a.
“Prekršajne kazne su dosta visoke što se mene lično tiče, ali i za većinu naših učesnika u saobraćaju. Možda na neke ne deluju, ali mislim da na većinu deluju pozitivno”, kaže Šerić iz splitske saobraćajne policije.
Da li će imućniji plaćati veće kazne?
“Ako se pokaže da je to put kojim treba da idemo, tu nećemo imati problema Bio pozitivan ili ne, model uvođenja imovinskog cenzusa u saobraćaj je nešto na čemu se radi”, otkrio je ministar unutrašnjih poslova Hrvatske, Davor Božinović.
U prevodu, kazne bi se naplaćivale u zavisnosti od prihoda vozača.
“Ono što smo uradili kao prvi korak je da zatražimo od Fakulteta saobraćajnih nauka sveobuhvatnu analizu. Ako pokaže da se tako treba, kao što sam više puta rekao, ni tu nećemo imati problema”, rekao je u utorak Božinović.
Sudski veštak nije za ovakav način kažnjavanja
Sudski veštak Smodlaka nije za takav model naplate kazni:
“Ne bih baš bio sklon tome i takvom načinu razmišljanja jer, znate, ako neko ima milion evra u banci, može da pravi gluposti na putu. Tako da nisam sklon da tako razmišljam.”
