Aludirajući verovatno na kralja šljake, Rafaela Nadala, kog ipak nećemo gledati od nedelje u zapadnom delu Pariza, kako brani titulu na Rolan Garosu.
Nadala tamo neće biti, ali hoće Novak Đoković, kojem se i time dodatno otvara mogućnost trijumfa i osvajanja 23. grend slema, čime bi postao usamljen na tronu teniskih bogova, kao igrač koji je jedini uspeo da uradi tako nešto.
Međutim, rimski, ili bolje rečeno prolećni serijal na šljaci Novaka Đokovića, ipak upućuje na oprez kada se radi o bilo kakvim, a najčešće ishitrenim i neutemeljenim prognozama o tome ko je najbliži da otme pehar Nadalu.
Nije tajna da bi Rafa svakako najviše želeo, ako već mora nekom da ga preda, da to bude njegov naslednik i sunarodnik iz Mursije, svetski broj jedan, Karlos Alkaras.
U očima mnogih, on je sada taj kog treba pobediti na terenima u Bulonjskoj šumi, iako još nema to iskustvo trijumfa na pariskoj šljaci.
On je taj koji nekako vuče najviše energije sa sobom, ali isto tako mora i da pokaže da je kadar da krene stopama Nadala na njegovom omiljenom turniru.
A ući u cipele Rafaela Nadala i nastaviti tamo gde je on stao na Port D'Otoju, sve je samo ne jednostavno.
Zato je ovaj Rolan Garos, kako stvari stoje, možda i najotvoreniji što se tiče pobednika, barem u poslednje dve decenije.
Nema Nadala, ali…
Na Šatrijeu neće biti pobedničkog barjaka Rafaela Nadala i samo ta činjenica je pucanj za start trke za sve ostale koji pretenduju na veliku krunu.
Ipak, ima li išta što je izvesno ovog proleća kada je reč o turnirima na šljaci?
Bez ovih finalnih turnira u narednih šest dana, koji se igraju u Ženevi i Lionu, na devet turnira u aprilu i maju imali smo čak osam različitih pobednika!
Samo je Karlos Alkaras dva puta krunisan – u Barseloni i Madridu.
Holger Rune je odbranio pehar u Minhenu, igrao finala dva mastersa, u Monte Karlu i Rimu i time istakao i podebljao svoju kandidaturu.
Ali šta je sa Novakom Đokovićem koji danas proslavlja 36. rođendan, nekako u senci priče o sve jasnijem povlačenju Rafaela Nadala, koji ne zna više ni da li će biti u stanju normalno da trenira, a kamoli da igra?
Novaka Rafina priča ne bi trebalo da zanima – svako jednostavno ima svoj put, a Novak, koji je najmlađi u tom trijumviratu legendi sa Federerom i Nadalom, izborio se da traje i da se i dalje uspešno nosi sa mladim lavovima.
Dokaz za to je i to što je u 36. godini sve do danas bio na vrhu ATP liste – sada su ga Alkaras i Medvedev potisnuli na treće mesto, ali pitanje je koliko će to imati uopšte uticaja na zbivanja u dve nedelje borbi na Rolan Garosu.
Šta nam govore Novakovi porazi?
Istina je da Novak nije imao idealnu pripremu za drugi slem sezone, daleko je to svakako od onog što je želeo, posebno jer nijednom na tri turnira na šljaci nije uspeo da dođe ni do polufinala.
Posle briljantnog australijskog starta i titula u Adelejdu i na Australijan openu, te skora od 12-0, usledio je momentalan poraz u Dubaiju, a onda i ta bledunjava sezona na šljaci, barem po Novakovim standardima.
Drugo kolo Monte Karla, poraz od Lorenca Musetija, te četvrtfinala Srpska opena i u Rimu, gde je gubio od Dušana Lajovića i Holgera Runea.
Iz tih poraza ne može se mnogo čitati, ali ono što je svakako bio veći razlog za brigu bile su povrede – lakta zbog koje nije igrao u Madridu, i ramena, koje mu je stvaralo nelagodnosti proteklih dana na Foro Italiku.
Novakov skor na šljaci ove sezone je 5-3 na tri turnira; daleko je to od broja pobeda koji je želeo da ima, ali ono što je važno jeste činjenica da ima još ovu nedelju da odmori i spreman i svež dođe u Pariz, gde će pokušati da osvoji titulu po treći put.
Nije loše pogledati ni u kakvoj poziciji je bivši broj jedan bio prošle sezone – i tada je bilo mečeva gde se dosta fizički mučio, naročito na turniru u Beogradu, gde je izgubio u finalu od Rubljova, ali je zato u Pariz stigao sa skorom od 11-3 i titulom iz Rima bez izgubljenog seta.
Te idealne doze adrenalina i samopouzdanja ove godine nema, ali isto tako nema razloga ni za strahovanje, naročito jer je u svim mečevima koje je gubio na šljaci ove sezone, bio konkurentan i gubio ih u tri seta.
Grend slem je priča za sebe
Novak već godinama ponavlja kako mu je u finišu karijere najvažnije da igra najbolje na grend slemovima i činjenica da je ove sezone vratio krunu u Melburnu ne bi smela da se smetne sa uma – jedna stvar je pobediti ga na “manjim” turnirima, a druga tamo gde protiv njega morate da osvojite tri seta. Vraški teško, zar ne?
Stefanos Cicipas to najbolje zna, u onom finalu u Parizu pre dve godine, imao je 2:0 i setovima, da bi na kraju susret završio kao poražen.
Toga će, ma koliko da su napredovali, a svakako jesu, morati da budu svesni i Alkaras i Rune i bilo ko drugi ko mu se nađe na putu u Parizu.
Najvažnije je da ne oseća bilo kakvu nelagodnost fizičke prirode, dakle da bude potpuno zdrav jer će jedino tako na turniru koji je po svemu, a naročito fizički najzahtevniji od igrača, morati da bude na maksimumu.
I da smanji nivo nervoze koja je bila prisutna na prethodnim mečevima, kada je imao raspravu sa sudijom Lajanijem i bio ljut na trenera Ivaniševića i sardnike iz tima.
Poslednje izjave Holgera Runea, Alkarasa, Medvedeva, nekako igrača koji se još uz Kaspera Ruda i Cicipasa, izdvajaju kao ona koja mogu biti najveća pretnja Novaku, svedoče da su oni ipak svesni da on još nije rekao sve što ima.
Žreb u četvrtak u 14 časova mogao bi da mu bude i naklonjen i da u prvih nekoliko kola dobije prostora i vremena da uđe u željeni ritam udaraca i podigne igru na onaj prepoznatljiv, šampionski nivo.
Da, Nadal je zaista kralj šljake i tu nema spora, ali ni Novakovih 18 tutula na ovoj podlozi, od čega su dve u Parizu, a 11 na masters turnirima, svedoči o njegovoj uspešnosti i kada je reč o najsporijim terenima.
Ali da su mladi spremni da “ujedaju”, i to jače nego ikada, u to nema sumnje. Posebno Alkaras i Rune, koji ga je pobedio na poslednja dva meča na mastersima.
Otuda će naredni turnir pokazati koliko je Novak još spreman da traje i odoleva tom novom talasu koji je već stigao i koji će uveliko obeležiti teniske godine pred nama.
Autor: Zoran Kecman
