TO je izjavio danas stručnjak iz Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije Miloš Žarković.
Događaj koji ove godine u celom svetu ima temu nasledni faktor rizika, odnosno genetiku, upriličen je danas u Etnografskom muzeju u Beogradu povodom obeležavanja Međunarodne nedelje štitaste žlezde.u organizaciji Srpskog tiroidnog društva (STD) i uz podršku udruženja “Krila u nama” i kompanije Merck.
U saopštenju Srpskog tiroidnog društva istaknuto je da ljudi mnogo toga nasleđuju od porodice, poput boje očiju i kose ili krvne grupe, ali se malo zna da je nasledna i predispozijcija za poremećaje rada štitaste žlezde.
Predsednica udruženja pacijenata “Krila u nama” Bojana Jedoksić napomenula je da je zato veoma važna porodična priča o štitastoj žlezdi.
“Kada poznajemo simptome i kada naučimo da ih vidimo i prihvatimo kod sebe ili članova svoje porodice dolazimo do važnog cilja – rana dijagnostika sa ciljem prevencije komplikacije oboljenja“, naglasila je predsednica udruženja.
Biljana Nedeljković Belesli sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije podsetila je da simpotomi popremećaja rada mogu biti skriveni, posebno za hipotireozu.
“S obzirom na to da se učestalost povećava sa godinama i veća je kod žena, ta populacija treba posebno da obrati pažnju na simptome kao što su umor, pospanost, zaboravnost, suva koža, bolovi u mišićima i slično”, izjavila je ona.
Navodi se da su poremećaji rada štitaste žlezde česti i pogađaju oko 200 miliona ljudi širom sveta, a smatra se da je većina upravo posledica genetskog nasleđa.
Porodično stablo može da bude složeno, ali njegova spoznaja može da vam pomogne da vidite da li ste u riziku od poremećaja rada štitaste žlezde, napominje se u saopštenju. Dodaje se da je zato važno da se što pre otkrije takav poremećaj i da zato poznavanje porodične istorije može da pomogne u razumevanju i ublažavanju rizika za sadašnju i buduće generacije.
