U toj zemlji broj gojazne dece nastavlja da raste, a najnoviji podaci pokazuju da je gojazno više od 10 odsto dece, starosti od četiri do pet godina. Za one od 10 do 11 godina, ta cifra iznosi 23,4 odsto. Usled problema sa gojaznošću, piše list, mnogi zdravstveni sistemi se obraćaju farmaceutskoj industriji za pomoć. Prošlog meseca, Evropska agencija za lekove odobrila je lek semaglutid za upotrebu kod adolescenata od 12 i više godina.
Reč je o leku koji se prodaje pod brendovima “Wegovy” za gubitak težine i “Ozempic” za dijabetes tipa 2. Prošlogodišnje istraživanje danske kompanije “Novo Nordisk” otkrilo je da su gojazna deca od 12 do 18 godina smanjila svoj BMI (indeks telesne mase) za 16 odsto, nakon 15-mesečne upotrebe leka. “Mislim da lekovi moraju da budu opcija za adolescente. Što je gojaznost ozbiljnija, manja je verovatnoća da će samo promene u ishrani i aktivnosti doneti značajnije zdravstvene koristi. Da su ove promene bile efikasne, ne bismo pričali o lekovima”, rekla je profesorka pedijatrije Sara Barlou sa Univerziteta u Teksasu.
Međutim, specijalisti su zabrinuti da bi takve mere mogle da dovedu do oslanjanja na lekove kada je reč o borbi protiv gojaznosti kod adolescenata, a ne na osnovne uzroke. Istovremeno, otvoreno je i pitanje potencijalnih neželjenih efekata. “Iako je semaglutid dospeo na naslovne strane, to nije prvi lek za gojaznost za decu koji se razmatra. U Velikoj Britaniji postoji lek orlistat, licenciran da pomogne adolescentima da smršaju, ali ga lekari retko prepisuju zbog relativno skromnih prednosti i problema koji se javljaju prilikom upotrebe leka”, piše Gardijan.
Mogući neželjeni efekti semaglutida uključuju mučninu, umor i u nekim retkim slučajevima, stanje koje se zove akutni pankreatitis. Profesor Kit Godfri, rukovodilac za ishranu u NIHR Centru za biomedicinska istraživanja u Sautemptonu, kaže da je zabrinut zbog nepoznatog uticaja na mnoge kritične razvojne procese koji se dešavaju tokom adolescencije. On smatra da kreatori politike moraju mnogo više da se usredsrede na rešavanje uzroka gojaznosti dece, od kojih se mnogi javljaju čak i pre rođenja.
On navodi da sve veći broj istraživanja sugeriše da su deca koju rađaju gojazne majke, daleko više sklonija tome da i sama postanu gojazna. Istovremeno, dodaje da postoje dokazi da drugi faktori, poput neuhranjenosti tokom trudnoće, pa čak i pušenje, mogu predisponirati bebu da postane gojazna.
