Prva direktiva Evropske unije o borbi protiv seksualnog nasilja nad ženama naišla je na blokadu.
Samo 12 država članica je do sada spremno da definiše “silovanje” kao “odsustvo pristanka”.
Pošto evropski izbori 2024. u junu zahtevaju da se odluka donese do kraja januara, EU sada rizikuje da primeni direktivu o nasilju nad ženama koja u potpunosti izostavlja silovanje.
Neke zemlje EU koriste stariju definiciju seksualnog zločina, zasnovanu na upotrebi sile, a ne na nedostatku pristanka.
Drugi, uključujući Nemačku i Holandiju, definišu silovanje u smislu pristanka, ali nisu voljni, očigledno na osnovu suvereniteta, da nadglasaju zemlje koje to definišu drugačije.
Francuski predsednik Emanuel Makron, na primer, takođe tvrdi da je tumačenje krivičnog prava stvar samo pojedinih država članica, piše brusselssignal.
U junu prošle godine, Evropski savet je popustio pred pritiscima i uklonio član 5 direktive o “nasilju nad ženama”. To bi seksualne radnje “bez pristanka” učinilo krivičnim delom širom EU.
I Evropska komisija i Evropski parlament, međutim, podržavaju ostavljanje člana po strani.
Poslanici Evropskog parlamenta koji podržavaju direktivu u Parlamentu kažu da neće biti zadovoljni rezultatom u vezi sa nasiljem nad ženama ako se u potpunosti izostavi silovanje.
To zapravo znači ubediti Evropski savet da se predomisli, ubediti većinu država članica da uključe “ne samo paragraf o silovanju, već i paragraf o silovanju zasnovan na pristanku da je samo ‘da’ – ‘da'”, rekao je švedski poslanik u Evropskom parlamentu. Evin Incir, koizvestilac za predloženi zakon.