Švajcarska ne želi da se meša u vojne sukobe, ali voli da zarađuje. Narušena geopolitička ravnoteža zbog rata u Ukrajini sve više je počela da otežava biznis alpskoj državi. Izvoz oružja je prošle godine pao skoro za trećinu.
Našavši se u procepu između proklamovanih vrednosti, uz strah da vojni apetiti Vladimira Putina postaju sve veći rizik za Evropu, Bern je počeo otvorenije da se koleba: isplati li se da i dalje istrajava na neutralnosti. Grupa eksperata, koju je angažovalo Ministarstvo odbrane, preporučila je vladi da zemlja koja je neutralna od 1515. godine počne da radi na „zajedničkoj odbrambenoj sposobnosti” sa EU i NATO.
Iako je malo verovatno da će Švajcarska biti napadnuta, zemlja je već meta hibridnog rata uključujući dezinformacije, špijunažu i sajber-napade, navodi se u izveštaju stručnjaka koji preporučuju konfederaciji kretanje ka „globalnoj odbrani”, što znači da se čitavo društvo, a ne samo vojska, priprema za potencijalni sukob.
„Od ruskog napada na Ukrajinu, neutralnost je ponovo postala predmet političke debate, kako u zemlji,, tako i u inostranstvu. Pritisak na Švajcarsku da razjasni svoj stav raste”, navode eksperti koji pozivaju na „reviziju” dosadašnje politike neutralnosti.
Savezni savet, koji upravlja zemljom, već je signalizirao spremnost za zagrljaj sa NATO-om i EU povodom bezbednosti i odbrane. Državna delegacija je u sredu otputovala u Luksemburg da se sastane sa NATO agencijom za podršku i nabavku (NSPA). Jedan od ciljeva sastanka bio je procena potencijalnih sinergija i mogućnosti saradnje sa agencijom. Pre toga vlada je odobrila učešće u dva projekta EU za stalnu strukturisanu saradnju (PESKO), jednom o vojnoj mobilnosti koja ima cilj da olakša prelaženje granice i drugom o sajber-odbrani. Nije čudo što je zvanična Moskva još uoči junske mirovne konferencije o Ukrajini, koja nije dala očekivane rezultate, poručila da za nju Švajcarska više nije neutralna zemlja.
Preporuke koje bi trebalo da uđu u novu bezbednosnu strategiju, odmah su izazvale negativnu reakciju Švajcarske narodne partije (SVP) najveće političke snage u parlamentu. Iz SVP-a su poručili da odbacuju pokušaje da se potkopa suverenitet odbrane i „uništi švajcarska neutralnost”, prenosi Blumberg.
Eksperti koji su pripremali izveštaj među kojima su diplomate, visoki zvaničnici, bivši komandant armije, uz nezaobilaznog bivšeg direktora Minhenske bezbednosne konferencije Volfganga Išingera, dostavili su svoju analizu švajcarskoj ministarki odbrane i bezbednosti Violi Amherd, koja je u ovoj godini i predsednica konfederacije.
Komisija je vladi dostavila 100 preporuka u sedam oblasti. U izveštaju se navodi da bi Švajcarska, koja još uvek ima vojnu obavezu i može da angažuje veliku armiju rezervista, ipak trebalo da poveća sredstva za odbranu sa sadašnjih 0,76 odsto na jedan procenat BDP-a do 2030. godine. Predloženo je i da se industrija oružja ojača ukidanjem postojećih zabrana izvoza.
Bern zabranjuje prodaju oružja zemljama u ratu, što je dovelo do toga da švajcarski izvoz oružja u prošloj godini padne za 27 odsto, odnosno na manje od 700 miliona švajcarskih franaka (746 miliona evra) u poređenju sa 2022. Švajcarska je blokirala isporuku oružja i municije Ukrajini iz nekoliko evropskih zemalja. Trebali su meseci pritiska da Bern pristane da pošalje višak tenkova „leopard” u Nemačku kako bi zamenili one koji su poslati u Ukrajinu.
Striktno tumačenje neutralnosti u Švajcarskoj je narušeno kada je zemlja odlučila da sprovodi sankcije EU protiv Moskve nakon ulaska ruskih trupa u Ukrajinu 2022. godine. Novi rat u Evropi je podstakao žestoku političku debatu između levice koja je nezadovoljna što je zemlja postala utočište za bogatstvo ruskih oligarha i političara, i desnice koja tvrdi kako napuštanje neutralnosti podriva globalnu konkurentnost Švajcarske.
Kao izlaz iz sadašnje napete situacije Švajcarska narodna partija predlaže da se održi referendum kako bi se stav trajne, oružane neutralnosti uneo u Ustav. SVP ovom inicijativom takođe želi da blokira učešće u nevojnim merama prinude, koje bi uključivale i sankcije.
„Izveštaj jasno pokazuje da je Švajcarska zapadna zemlja i da stoga podržava zapadne vrednosti”, kaže za portal „Politiko” Žan-Mark Rikli, šef za globalne i nove rizike Ženevskog centra za bezbednosnu politiku.
Međutim, „pozivi na povećanu vojnu saradnju sa NATO-om i EU će vrlo verovatno izazvati mnogo debata u Švajcarskoj”, dodao je Rikli, uz napomenu da se slaže sa ocenama da je izveštaj potencijalno „eksplozivan” na unutrašnjem planu. Zato po njegovom mišljenju, eksperti ne sugerišu da Švajcarska u potpunosti odustane od neutralnosti i pridruži se NATO-u, već da počne da pravi dublje veze sa vojnom alijansom i EU u oblastima kao što je zajednička obuka, odbrana od balističkih projektila i u učešću u bilateralnim multilateralnim vežbama.
(Politika)
