Oznaka “organsko”, atraktivna ambalaža, visoka cena – da li to znači i da su ove namirnice zaista nutritivno bogatije od ostalog voća, povrća ili mesa? Odgovor na ovo pitanje dali su stručnjaci iz oblasti dijetetike.
Namirnice organskog porekla mogu se pronaći u svakom većem supermarketu, na pijaci, pa i u prodavnicama zdrave hrane. U poslednjih nekoliko godina one su naročito popularne, a zbog čega – mnogi i dalje nisu sigurni. Da li zato što su skuplje, pa samim tim i verovatno zdravije? Ili iz drugog razloga?
Zbog čega su organske namirnice skuplje
Jedan od razloga zbog kojih su organske namirnice biljnog porekla skuplje jeste taj što se one uzgajaju bez korišćenja hemijsko-sintetičkih pesticida, herbicida i mineralnih đubriva, a znači – zahtevnije su za uzgajanje. Treba im posvetiti više pažnje, štititi ih od štetočina i podsticati na rast korišćenjem isključivo prirodnih resursa.
Isto važi i za organske namirnice životinjskog porekla, poput jaja, mleka i mlečnih proizvoda, mesa i ribe. Životinje koje se gaje za proizvodnju ovih namirnica se ni slučajno ne smeju tretirati hormonima rasta, antibioticima i drugim veterinarskim lekovima, dok hrana koju one jedu ne sme sadržati ni emulgratore i supstance GMO porekla.
Da li to znači da su one bogatije nutrijentima
“Kada je reč o količini makronutrijenata, poput belančevina, ugljenih hidrata i masti, razlika između namirnica organskog i neogranskog porekla ne postoji” , navela je Lizi Dejvis, asistent profesora dijetetike na Univerzitetu Alabama u Birmingemu, tokom intervjua za Njujork Tajms.
Međutim, pojedine studije sugerišu da razlike postoje u količinama mikronutrijenata, kao što su vitamini, minerali i pojedini antioksidansi. Da li su te razlike značajne i da li mogu pozitivno uticati na zdravlje, naučnici još uvek nisu ustanovili.
Šta je zaključak? Vredi li davati više novca za organsku hranu
Želja za konzumacijom zdravije i čistije hrane je sasvim razumljiva, ali ovakva ishrana zaista može koštati mnogo više. Zato doktor Šon Svet preporučuje da makar deo namirnica bude organski, kako bi se smanjio unos štetnih supstanci u organizam. “Fokusirajte se na ono što jedete najviše i neka te namirnice budu organske”, savetovao je on.
Ukoliko, pak, ne možete sebi priuštiti kupovinu organske hrane, postarajte se da neogransku očistite što je moguće više – povrće i voće perite duže kako biste uklonili tragove hemikalija sa njihove površine, a sa lisnatog povrća uvek uklonite površinsko lišće, koje je najzagađenije. Sa mesa uvek skidajte kožicu – na njoj se često skuplja najviše hemikalija.
RTbalkan.
