Da li je Evropska unija sposobna da se nosi sa više sukoba istovremeno? Teško, budući da lideri ne mogu da se saglase čak ni oko leksike
Na današnjem samitu u Briselu lideri EU će najverovatnije isticati da mogu da se nose istovremeno i sa ratom u Ukrajini i na Bliskom istoku, uz pomno praćenje tenzija između Beograda i Prištine, piše “Politiko” i dodaje da ne treba zaboraviti Jermeniju i Azerbejdžan.
Uprkos ambicijama predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da od EU napravi “geopolitičku” silu, tekući sukobi testiraju granice spoljnopolitičkog dometa bloka, posebno pošto evropski lideri imaju problema da usklade svoje stavove o Izraelu.
Sve to treba uzeti sa rezervom, ocenjuje ovaj medij, ističući da sukob između Izraela i Hamasa sve više izbacuje Ukrajinu iz fokusa politike, dok se evropski lideri sve više okreću Bliskom istoku, pa će bitka za Gazu dominirati sastankom.
“Jasno je da sukob na Bliskom istoku baca malu senku na ono što se dešava u Ukrajini”, rekao je u sredu belgijski premijer Aleksandar De Kru.
Čak i naizgled bezazleno pitanje pozivanja na pauzu u sukobu kako bi se omogućilo dopremanje humanitarne pomoći Gazi izazvalo je složen diplomatski valcer. Nemačka i druge zemlje su, naime, suzdržane u pogledu bilo kakvog poziva na dugi prekid borbi koji bi se mogao videti kao ugrožavanje prava Izraela da se bori protiv Hamasa.
Uoči samita, vodila se burna borba i zbog samih izraza koje treba upotrebljavati. Dok su Španija i drugi rado koristili sveobuhvatniju reč “prekid vatre”, druge zemlje, uključujući Nemačku, su to odbacile i preferirale su mekši jezik, koristeći izraz “humanitarna pauza”. Zbog nasleđa Drugog svetskog rata, Berlin, navodno, ne bi želeo da ostavi utisak da izgleda kao da ograničava pravo Izraela na samoodbranu.
Specijalna vojna operacija u Ukrajini, bila je, podseća “Politiko”, istorijska prekretnica za evropsku bezbednost i spoljnu politiku i dovela ju je do neviđene solidarnosti sa Ukrajincima.
Zemlje EU sada, međutim, nisu pokazale slično jedinstvo, a lideri se plaše domaćih političkih podela između pro-izraelskih i propalestinskih tabora i drugih posledica, kao što su napadi militanata i masovni ulični protesti.
Upravljanje sa dva sukoba istovremeno biće teško, ocenjuje Luiđi Scazijeri iz Centra za evropske reforme.
“EU će morati da podeli svoju pažnju i finansijska sredstva između Ukrajine i Gaze. Ukrajina će biti u senci, a EU će biti teže da pristane da pruža velike količine makroekonomske i vojne pomoći Kijevu”, ukazuje on.
Upravo na današnjem samitu mogla bi da se pokrene nova debata o tome kako finansirati odbrambenu industriju bloka. To uključuje diskusiju o tome kako strukturirati proširenje Evropskog mirovnog fonda, vanbudžetskog fonda od 20 milijardi evra koji lideri tek treba da potpišu.
Uočavajuči podeljeni fokus usred previranja na Bliskom istoku, Ukrajina pojačava pozive ne samo za većom pomoći i oružjem, već i za zapadne zemlje da naglo povećaju svoja ulaganja u vojnu opremu, posebno u municiju i protivvazdušnu odbranu. Očekuje se i virtuelnoo obraćanje Vladimira Zelenskog liderima Unije, dok Poljska i Baltičke zemlje upozoravaju svoje zapadnoevropske kolege da ne gube iz vida borbe istočno od EU.
Sukob u Izraelu “odvlači pažnju”, upozorio je litvanski ministar spoljnih poslova Gabrijelijus Landsbergis.
“Kada je reč o prioritetima, definitivno je Ukrajina prioritet, to je glavni sukob, to je na našim granicama. Ja bih to nazvao majkom svih sukoba 21. veka”, rekao je on.
Ponašanje EU u kontekstu bliskoistočnog konflikta, međutim, već delimično podriva odnose bloka sa Ukrajinom. Svaki moralni autoritet koji je Brisel ima u zemljama u razvoju, a posebno u islamskom svetu, prema oceni “Politika”, brzo nestaje zbog onoga što se tamo vidi kao preterano proizraelski stav Komisije.
“Narativ da je EU kriva za dvostruke standarde i licemerje će biti sve jači kako broj mrtvih civila u Gazi raste. A to će otežati postizanje konsenzusa za Ukrajinu na međunarodnim forumima”, ističe Scazijeri.
