Nakon što je uveo carine na uvoz aluminijuma i čelika, američki predsednik Donald Tramp zapretio je novim tarifama na uvoz robe iz EU. Dok Brisel odmerava kontra mere, Tramp je započeo razgovore sa ruskim predsednikom Putinom o okončanju rata u Ukrajini, bez konsultacija sa EU. U Briselu ponavljaju da je trgovinski rat štetan za sve i da ništa o Ukrajini i Evropi ne može biti dogovoreno bez Ukrajinaca i Evropljana. U stvarnosti, malo ko je siguran kako će se razvijati odnosi i koliko je Amerika Donalda Trampa i dalje evropski saveznik.
Možda je rano reći da je u pitanju kriza u odnosima SAD i EU, ali ova nedelja je za Brisel donela suočavanje sa realnošću. Sve ono od čega je Evropa strahovala u drugom mandatu Donalda Trampa, ubrzano postaje realnost.
“Mi volimo Evropu, volimo evropske zemlje, ali EU je potpuno brutalna u trgovini. EU se vrlo loše ponaša prema nama i ne tretira nas kako treba”, poručio je Tramp, najavljujući nove carine prema EU, za koje tvrdi da će biti recipročne.
Tramp kaže da svuda gde druge zemlje postavljaju namete, oni će učiniti to isto. “Oni mnogo više naplaćuju nama, ali ti dani su sada prošlost “, rekao je Tramp.
Kao primer prakse koja nije fer, američki predsednik navodi takse koje u Evropi plaćaju tehnološke firme, Gugl, Amazon, Meta i drugi, kao i visoku stopu PDV-a u EU.
“Nije čudo da nam Nemci prodaju osam puta više automobila, nego mi njima. To je praksa koju predsednik Tramp više neće tolerisati”, rekao je savetnik Bele kuće za trgovinu Peter Navaro.
U nekim ključnim sektorima EU zaista primenjuje veće carinske stope od SAD. Carine od 10 odsto na automobile su četiri puta veće od američkih carina od 2,5 odsto. Ali prosečni ukupni nivo carina koje primenjuju SAD je 3,95 odsto – nesto više od prosečne stope EU koja iznosi 3,5 odsto.
Ako se posmatraju ekonomski odnosi u celini, tas na vagi preteže donekle u korist Evropljana, ali ne u velikoj meri. Recimo, SAD su u 2023. godini zabeležile trgovinski deficit od 157 milijardi evra u robnoj razmeni sa EU, ali kad je reč o uslugama Amerika je bila u plusu od 104 milijarde evra.
Carinama na carine
Na carine koje je Tramp uveo u svom prvom mandatu, EU je odgovorila carinama na Harli Dejvidson motocikle, džins, američki viski i poljoprivredne proizvode. U Briselu se kalkulisalo da bi ove mere mogle da utiču na Trampovu biračku bazu i tako ga učine spremnijim za kompromis, do kojeg je na kraju i došlo. Ovog puta odgovor EU se još čeka, u nadi da je neki sporazum moguć pre nego što carine stupe na snagu u martu i aprilu.
Mnogi eksperti ocenjuju da EU nema previše opcija. Na Trampove carine može da odgovori sličnim carinskim merama, ali uz rizik naškodi sopstvenoj ekonomiji, koja već nije u najboljem stanju. U slučaju da SAD uvede carine na automobile, a EU uzvrati taksama na digitalne usluge, neke studije procenjuju da bi to dovelo do pada evropskog BDP-a od 0,2 odsto već u prvoj godini.
Ali bezbednost na kontinentu mogla bi da se pokaže kao veći izazov za odnose Evrope i Amerike od trgovine i ekonomije.
Razgovori o Ukrajini
Nakon što je Tramp započeo direktne razgovore o Ukrajini sa predsednikom Putinom, šest najvećih evropskih zemalja zatražilo je mesto za stolom i najavilo nastavak podrške Ukrajini.
“Potreban je mir koji štiti interese Ukrajine i naše sopstvene. Očekujemo debatu o daljim koracima zajedno sa našim američkim saveznicima”, navodi se u saopštenju Francuske, Nemačke, Italije, Španije, Ujedinjenog Kraljevstva i visoke predstavnice EU za spoljnu politiku.
Saopšteno je i i da “Ukrajina i Evropa moraju da učestvuju u pregovorima koji će Ukrajini obezbediti jake bezbednosne garancije”.
U svom prvim nastupu u NATO-u, novi američki sekretar za odbranu Pit Hegset polio je hladnom vodom očekivanja Evropljana da ce američke trupe učestvovati u primeni eventualnog mirovnog sporazuma. Predsednik Tramp želi da okonča rat, kaže Hegset, ali mir će morati da garantuju Evropljani.
“Moramo za početak da priznamo da povratak na granice Ukrajine iz 2014. godine nije realističan cilj. Nastavak tog iluzornog cilja će samo produžiti rat i patnju”, rekao je državni sekretar i poslao još jednu ključnu poruku: „SAD ne veruju da članstvo Ukrajine u NATO može realno biti deo dogovorenog sporazuma”.
Hegsetov nastup izazvao je kritike mnogih evropskih kolega, koji su zapitali zašto SAD daju seriju ustupaka predsedniku Putinu pre nego što su razgvori uopšte i počeli.
Kaja Kalas, visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost EU upozrila je da brzi dogovori mogu biti “prljavi dogovori”
“Bilo kakav dogovor o Ukrajini iza naših leđa neće funkcionisati. Ukrajina i Evropa moraju da budu deo svakog dogovora. Povlađivanje agresoru uvek propadne”, rekla je Kalas.
Orban i Fico podržali Trampa
Takav stav ipak ne dele svi u Evropi. Mađarski premijer Viktor Orban i slovački premijer Robert Fico podržali su inicijativu Trampa.
“Dok predsednik Tramp i predsednik Putin pregovaraju o miru, zvaničnici EU objavljuju bezvredne izjave”, saopštio je Orban na mreži Iks. “Pozicija Brisela – podrška ubijanju dokle god ono traje – moralno i politički je neprihvatljiva”, poručio je Orban.
U intervju za briselski portal Matinal bivši šef evropske diplomatije Žozep Borel kaže da je u odnosima EU i SAD nastupila nova epoha, u kojoj američki predsednik više ne računa na saveznike u Evropi u traženju rešenja, već nastoji da marginalizuje Evropsku uniju.
“Donald Tramp je imperijalista po modelu 19. veka i predstavlja veliki problem sa kojim ćemo morati da se suočimo”, rekao je Borel.
Po njegovom mišljenju, Evropa ima kapaciteta da se suprotstavi “novom imperijalizmu”, ako bude jedinstvena.
“EU mora da interveniše i siguran sam da će to učiniti. Njena glavna snaga je u jedinstvu, na kojem treba raditi. Ako dve ili tri zemlje podrže poziciju Trampa, EU više neće biti stvarna unija”, upozorio je bivši šef diplomatije.
Evropa strahuje od ispostavljanja računa za mirovni sporazum
U Briselu strahuju da bi Evropi mogao da bude ispostavljen račun za mirovni sporazum koji nije pregovarala – kroz troškove rekonstrukcije, vojne pomoći Kijevu i mirovnih snaga na terenu.
Trošak primene sporazuma u Ukrajini bi mogao zaista da bude astronomski po nekim procenama, a američka administacija jasno je stavlja do znanja da nema nameru da u tome učestvuje. Sekretar za odbranu Pit Hegset kaže da će Evropljani, bez obzira na Ukrajinu, ubuduće morati sami da garantuju konvencionalnu bezbednost kontinenta, jer prioritet Amerike nije bezbednost Evrope, već Kina i Pacifik.
Ovakava poruka Vašingtona zapravo nije nova i čula se još u vreme mandata predsednika Obame. Ali kontekst mogućeg trgovinskog rata, povlačenje SAD iz programa međunarodne humanitarne pomoći, spor oko ulaganja u odbranu i uloge američkih tehnoloških giganata na evropskom tržištu – znači da odnosi Amerike i Evrope ulaze na neku novu, nepoznatu teritoriju.
