Na primer, prema proceni banke, veštačka inteligencija bi mogla da zameni oko 300 miliona poslova sa punim radnim vremenom u svetu u narednih nekoliko decenija.
U SAD i Evropi mogao bi da zameni oko 25 odsto radnih zadataka. Naravno, od veštačke inteligencije se takođe očekuje da stvori brojne poslove, od kojih većinu danas ne možemo ni da zamislimo, a mogli bi da budu zanimljiviji i kreativniji od onih koje će zameniti.
Ekonomski rast s druge strane, prema izveštaju McKinsey Global Institute o uticaju veštačke inteligencije na svetsku ekonomiju, veštačka inteligencija bi mogla da poveća globalni BDP za oko 26 odsto do 2030. godine, odnosno za 22 triliona dolara.
Ovom rastu najviše bi doprinela automatizacija rada.
Opasnost od veštačke opšte inteligencije
Neki vodeći stručnjaci u svetu veštačke inteligencije, poput oca dubokog učenja i neuronskih mreža, nobelovca Džefrija Hintona, upozorili su na opasnost veštačke inteligencije i mogućnost da se ona u dogledno vreme izjednači sa ljudima, tj., razvoja veštačke opšte inteligencije (AGI) koja će u svemu nadmašiti ljude, za razliku od veštačke uske inteligencije (AI), koja je već bolja od ljudi u obavljanju nekih ograničenih, specijalizovanih zadataka, kao što je igranje šaha.
Euforija oko GPT-a je prenaglašena
Ali postoje i ljudi koji veruju da je prašina podignuta oko veštačke inteligencije štetno preuveličavanje, jer su LLM samo papagaji koji su sposobni da dovršavaju rečenice i ponavljaju, odnosno reprodukuju ono što su naučili ili ono što se već nalazi u korpusu podataka sa kojima su bili obučeni.
Ovi ljudi su uvereni da je opšta veštačka inteligencija još uvek daleka ili čak nedostižna budućnost i da veštačka inteligencija decenijama neće ozbiljno poremetiti tržišta rada i međuljudske odnose.
