Prema Axu, ne bi bilo pametno da se ruski lider petlja sa Zapadom van Ukrajine…
Posle trideset i tri meseca sveopšteg rata Kremlja protiv Ukrajine, eskalacije stranih sankcija nametnutih ruskoj industriji konačno imaju primetan uticaj na napore Moskve za modernizaciju. Tako se ruski proizvođač aviona United Aircraft Corporation (UAC) muči sa nabavkom ključnih komponenti inostrane proizvodnje za jedini tip stelt lovca ruskog ratnog vazduhoplovstva Suhoj Su-57, poznat i po NATO oznaci Felon.
Pate, ali ne da ne uspevaju. Načini na koje UAC dobija neophodne komponente govore o trajnoj snazi Rusije dok se rat nastavlja. Međutim, oni takođe ukazuju na nerešene probleme u nabavci ruskog naoružanja – slabosti koje bi ruski protivnici i dalje mogli da iskoriste da izvrše dodatni pritisak na ruske oružane snage, kaže redovni analitičar Forbsa u svojoj analizi za britanski The Telegraph.
Komponente obuhvaćene sankcijama – uključujući mikročipove i matične ploče – deo su MPPU-50, nemačkog radarskog kalibracionog uređaja za dvomotorne, supersonične avione Su-57. Nemačka je zabranila Rusiji direktan uvoz uređaja, primoravši Ruse da traže rešenja. I uspevaju da ih pronađu, pokazuju dokumenti do kojih je došla ukrajinska analitička grupa Frontelidžens insajt.
„Ovi delovi se lako mogu kupiti na mreži i isporučiti u Rusiju preko trećih zemalja“, objašnjava Frontelidžens. Sankcionisani delovi se mogu naći u različitim proizvodima proizvedenim u Nemačkoj, Sjedinjenim Državama, Japanu, Indiji i Kini, utvrdila je grupa.
Snažno usporavanje proizvodnje i rasta cena
Amerikanci su očigledno svesni problema. Vlada SAD je 30. oktobra uvela nove sankcije za 400 entiteta, uključujući neke u Kini i Indiji. Cilj je „ometati izbegavanje sankcija i ciljati entitete u više trećih zemalja“, objasnio je američki Stejt department.
Međutim, to nije savršeno rešenje. Delovi za MPPU-50 se nalaze u previše drugih proizvoda napravljenih u previše drugih zemalja, uključujući i neke bez jasne vojne namene. „Naš tim procenjuje da se skoro sve ove komponente koriste u civilnoj elektronici i elektronici dvostruke namene, što čini izuzetno teškim, ako ne i nemogućim, sprečiti Rusiju da ih nabavi.
Međutim, napor koji ruski menadžeri moraju da ulože u nabavku mikročipova i matičnih ploča rezultira naglim usporavanjem proizvodnje Su-57 i povećanjem cene po avionu. Kremlj je 2019. godine potpisao ugovor za prvih 76 borbeno spremnih Su-57. Cena je, čini se, oko 50 miliona dolara po primerku.
Ali dok američki proizvođač borbenih aviona Lockheed Martin proizvodi više od 150 stelt lovaca F-35 Lightning godišnje za kupce širom sveta, UAC se bori da proizvede nešto više od desetina Su-57 za rusko vazduhoplovstvo. Kompanija je isporučila prvih 10 Su-57 2022. i 11 prošle godine. Tokom ove godine UAC je isporučio samo nekoliko aviona.
U međuvremenu, rusko vazduhoplovstvo izgubilo je dva Su-57 u nesrećama – jedan od 10 probnih modela i jedan standardni primerak proizvodnje. Ukrajinski napad dronom na ruski Državni centar za letna ispitivanja u Ahtubinsku na jugu Rusije uništio je još najmanje jedan Su-57 na zemlji ovog leta.
Moguće je da je, skoro 15 godina nakon prvog leta Su-57, u upotrebi tek nešto više od 30 ovih aviona, od kojih su trećina probni modeli. To nikako nije mnogo, posebno ako se ima u vidu da je Su-57 jedini ruski avion pete generacije u upotrebi.
Iračke i libijske lekcije
Lokid Martin je u međuvremenu isporučio više od 1.000 stelt lovaca pete generacije F-35 SAD i njihovim saveznicima, a u američkom vazduhoplovstvu ima više od 180 starijih, ali moćnijih F-22 Raptora.
Prema Aksu, stoga ne bi bilo mudro da se ruski lider Vladimir Putin petlja sa širim Zapadom van Ukrajine – on bi gotovo sigurno izgubio vazdušni rat, a iskustvo Iraka i Libije sugeriše da kada jednom izgubite nebo prema Zapadu vazduhoplovstvo, vaša kopnena vojska ne opstaje mnogo duže.
Ako to ostavimo na stranu, jasno je da strane sankcije protiv UAC i sličnih ruskih proizvođača naoružanja ne funkcionišu savršeno, ali funkcionišu dovoljno dobro da barem uspore modernizaciju ruskog vazduhoplovstva. I što je možda još važnije za protivnike ruske agresije, nema dokaza da je UAC uspeo da proizvede MPPU-50 uspostavljanjem lokalne proizvodnje. „Realnost je da je proizvodnja modernog naoružanja u Rusiji gotovo nemoguća bez zapadnih komponenti“, zaključuje Frontelidžens insajt.
Dodatne sankcije možda neće moći u potpunosti da zaustave nabavku ključnih čipova i matičnih ploča UAC-a, ali bi je mogle dodatno ometati i ometati, stvarajući još više prepreka efikasnoj proizvodnji Su-57.
Ovo je loša vest za UAC, rusko vazduhoplovstvo i rusku vazdušnu kampanju u Ukrajini. Ako u Moskvi postoji bilo kakav razlog za optimizam, onda je to što se novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp, koji stupa na dužnost u januaru, protivio pomoći SAD Ukrajini i što bi potezom pera mogao da ukine mnoge od najštetnijih sankcija, zaključuje Dejvid Axe.
