Džonson, koji je tokom karijere izveštavao iz preko 100 zemalja, već samim naslovom je poručio šta misli o uspehu Novaka Đokovića, koji nije morao da pobeđuje samo protivnike na terenu, već i van njega.
Opisao je njegov susret sa Novakom na kapiji broj 13 na Vimbldonu, na dan velikog finala sa Rodžerom Federerom.
“Kada sam krenuo na posao pre finala Vimbldona 2019. godine, video sam mršavog čoveka u beloj trenerci kako sam hoda tihom ulicom u blizini ‘Ol Ingland Kluba’. Morao sam da trepnem. Bio je to Novak Đoković. Nabacio sam osmeh, a Novak mi je uzvratio. Bio je to najveći (ali i ‘najozloglašeniji’) teniser u istoriji, koji je ušao na terene kroz ulaz za medije, a ne kroz VIP ulaz“, piše Džonson.
Momci iz obezbeđenja su se ponudili da Novaku ponesu Novaku torbe, što je on odbio, a Džonson im je dobacio:
“Možda biste mogli da mu pomognete da ponese trofej posle pobede“, našta su se svi nasmejali.
Džonson kasnije u tekstu analizira kako su se “hejteri” okomili na Novaka od početka karijere.
“Počeli su da ga mrze jer je izazivao njihove heroje Rodžera Federera i Rafaela Nadala. Ljudi iz NATO zemalja, koji je bombardovao Beograd u proleće 1999. godine, nisu verovali Novaku jer je iz Srbije, a otac mu je poreklom sa Kosova. Nisu ga voleli jer je dobijao duge, naporne mečeve. Optuživali su ga da gura lopticu umesto da je udara, da uzima previše vremena između poena i lažira povrede za medicinske tajm-aute; da pije misteriozne tečnosti, kao da magični tonik može nekom da pomogne da pobedi Rafu ili Rodžera. Izveštač Rojtersa iz Azije mi je 2011. na Australijan openu rekao da bi slemove trebalo igrati na dva dobijena seta kako bi se Đoković sprečio da koristi superiornu spremu i izdržljivost da naiigra Federera i Nadala u pet setova. To je tenis, ne maraton, tvrdio je“, kaže Džonson.
Njegovom oštrom peru nije izmakao ni Amerikanac Ben Rotenberg, jedan od najglasnijih novakovih medijskih oponenata.
“Ben Rotenberg, koji nikada pre nije imao trening i iskustvo u novinarstvu, pre svih tih ozgloglašenih napada da igrače i novinare starog kova, prikupio je hiljade pratilaca društvenih medija promovišući istu ideju – da se promene teniska pravila kako bi se Đoković sprečio da iznurujue protivnike. Kortni Ngijen, pravnik i aktivista bez iskustva u novinarstvu, rekao mu je u Rimu da su ljudi mrzeli Đokovića što se trudio da bude voljen od strane navijača. Ponašajući se kao siledžije iz školskih dvorišta, na internetu, tražili su priliku da skandalizuju Đokovića“, samo je deo ovog teksta.
On je dalje pominjao događaje sa turnira u Indijan Velsu, US Openu i one čuvene diskvalifikacije, do zabrane igranja u Australiji.
Posle svega, Džonson je dao zaključak zašto je Novak najveći na svetu.
“Čak i posle svega toga, mnogi hejteri i dalje mrze Đokovića. Ali Đoković je sve to prevazišao. Kao Muhamed Ali, njegova veličina se definiše tako da prevaziđe toksičnu politiku, diskriminaciju i mržnju u svojoj eri. Možete da mislite da je Federer bio lepši kao igrač ili da je Rafa Nadal bio najveći ratnik ili da je Bjern Borg trebalo da osvoji više titula, ili da je Rodl Lejver osvojio sve te slemove 1962. i 1969. Ali svet nikada nije bio protiv njih. Đoković je srušio njihove rekorde jer ništa nije moglo da slomi njegov duh – ni zvaničnici vlada, ni turnira, mediji, navijači koji zvižde u Njujorku, Parizu, bilo gde. Zato je Novak Đoković najveći šampion svih vremena u bilo kom sportu“, zaključio je Džonson.
B92.
