Josif Tatić je tek u 57. godini odlučio da prestane da puši i tako ostavio porok sa kojim se borio decenijama.
Iako je ulogama poput legendarnog Jataganca ili Bakija često ostavljao utisak strogog i opasnog čoveka, nadimak “Tale Surovi” bio je samo maska. Njegov dugogodišnji prijatelj i kolega Predrag Ejdus opisao ga je kao “izuzetno dobrog i prijatnog čoveka”, što potvrđuju svi koji su imali privilegiju da ga poznaju van scene.
Od bokserskog ringa do filmskog platna
Rođen 1946. godine u Novom Sadu, u uglednoj glumačkoj porodici, Tatić je bio predodređen za scenu. Ipak, put do nje vodio je preko bokserskog ringa. Plemenitom veštinom bavio se kratko, a rukavice je “okačio o klin” nakon što je u svojoj trećoj borbi doživeo klasičan nokaut.
Ta odluka odvela ga je na Akademiju, gde je studirao u klasi koja će postati temelj jugoslovenske kinematografije, uz Branka Cvejića, Tanasija Uzunovića, Ivana Bekjareva, Cecu Bojković i Đurđiju Cvijetić.
Karijera obeležena kultnim naslovima
Prvu ulogu odigrao je pre dvadesete godine, a nakon toga su se nizali hitovi koji se i danas citiraju. Od “Specijalnog vaspitanja” i serije “Grlom u jagode”, preko “Tesne kože”, “Poslednjeg kruga u Monci” i “Boja na Kosovu”, pa sve do modernih klasika poput “Lavirinta” i “Turneje”, Tatić je bio neizostavno lice domaćeg filma.
Požar u JDP-u i knjiga dugovanja
Kao dugogodišnji član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Tatić je tu kuću doživljavao kao drugu porodicu. Kada je 1997. godine veliki požar zahvatio zgradu pozorišta, dok su kolege očajavale, Tale je u svom stilu uneo tračak humora u sivu svakodnevicu. Branko Cvejić, tadašnji upravnik i njegov bliski prijatelj, prisetio se te scene.
– Sad, naravno, plačemo tu, katastrofa, vatrogasci, užas… U jednom trenutku, dva-tri sata nakon početka požara, iz pravca hotela “Park” pojavljuje se Josif Tatić. Ide polako i pita me: “Je li, dokle je dogurao požar?”. Kako “dokle je dogurao?”, kažem ja. “Pa, mislim, sta je izgorelo unutra?”. Kažem, “izgorela je kompletna scena, ne vidi se sada. Pogledaj krov, nema ga više. Što nije stradalo od vatre, stradalo je od vode, od gašenja”. “Molim? Od čega?”, kaže Tatić. “Od vode”, kažem. “Je li… da te pitam nešto”, kaže Tale. “Da li je u bifeu stradala ona knjiga dugovanja?” – ispričao je jednom prilikom za medije pokojni Branko Cvejić.
Boem bez kočnica i kasno očinstvo
Tatić nikada nije krio da su mu kafana i boemski način života bili bliski. Ipak, isticao je da glumački poziv sam po sebi nameće specifičan ritam.
– Ne mogu ni da jedem pred predstavu, što je pogubno za ovu moju težinu. Pa kad završim, onda klopa, piće… A to se najviše taloži. Nisu samo glumci boemi. Ja sam se u tim svojim burnim vremenima, kako vi to nazivate, družio s ljudima drugih profesija. U svojim boemskim danima najviše sam pratio jednoga pisca, jednog pilota i jednog advokata. Nije bilo mnogo glumaca, ali bila je poneka glumica – ispričao je Tatić.
Iz prvog braka sa kostimografkinjom Biljanom Dragović dobio je ćerku Jelisavetu, a u drugom braku sa suprugom Bebom, ćerku Hristinu. To što je u 57. godini ponovo postao otac nateralo ga je da povuče kočnicu, mada je tada zdravlje već počelo da popušta.
“Kajem se što mladost nije bila još burnija”
U jednom od svojih kasnijih osvrta na prohujale decenije, Josif Tatić je sa prepoznatljivom iskrenošću govorio o svojim odlukama i borbi sa disciplinom.
– Mladost k'o mladost… Kajem se što nije bila još burnija! Kajem se što nisam pušio još više. Ostavio sam cigarete pre mesec dana i… Uh, strašna je kriza! Ostavio sam i alkohol, pijem samo crno vino – rekao je tada glumac.
Informer.rs
