Globalna studija kompanije Kaspersky otkrila je značajnu promenu nepisanih pravila društvenih i romantičnih interakcija u digitalnom dobu.
Anketa u kojoj je učestvovalo 9.033 ispitanika je otkrila je do kojih razmera idu snimanja, čuvanja i deljenja eksplicitnih slika na pametnim uređajima.
Iskustvo zloupotrebe intimnih slika, poznato kao “osvetnička pornografija”, široko je rasprostranjeno – skoro polovina (47%) svih ispitanika potvrdila je da su imali iskustva sa ovim fenomenom, bilo da da su ga lično doživeli (7%) ili poznaju nekoga ko je doživeo ovaj oblik onlajn zlostavljanja.
Zloupotreba intimnih slika je posebno izražena među mlađim generacijama, budući da je 69% ispitanika starosti od 16 do 24 godine i 64% ispitanika starosti od 25 do 34 godine prijavilo takva iskustva.
“Tokom proteklih 25 godina, tehnologija je pojednostavila snimanje i deljenje takvih slika, a značajne promene desile su se i u ponašanju i stavovima prema upoznavanju preko interneta, ubrzavajući trend deljenja intimnih poruka. Svest o rizicima koje to podrazumeva može osnažiti pojedince da donesu ispravne odluke kada donose odluke o ponašanju u digitalnom svetu”, kaže objašnjava Dejvid Em, glavni istraživač bezbednosti u timu za globalno istraživanje i analizu kompanije Kaspersky.
Kada su u pitanju stavovi u vezi sa deljenjem intimnih slika postoji značajna rodna neravnoteža. Podaci pokazuju da je 20% muškaraca poslalo goli/eksplicitan materijal nekome koga nikada nisu sreli u stvarnom životu. Takođe, 30% ispitanih muškaraca veruje da im primanje intimne slike daje vlasništvo nad tim sadržajem. Nasuprot tome, 12% žena je podelilo sa drugima eksplicitne slike koje su im poslate, od čega se 27% rukovodi unapred utvrđenim granicama u svojim odnosima. Ovakvo ponašanje naglašava mračnu stranu deljenja intimnih slika, gde se lični sadržaj može zloupotrebiti da nanese štetu, zastraši ili ponizi.
Uprkos rasprostranjenosti deljenja slika, samo 21% onih koji su podelili slike zatražilo je njihovo brisanje sa uređaja druge osobe, što ukazuje na zabrinjavajući nedostatak svesti o potencijalnim posledicama deljenja intimnih slika.
Studija takođe pokreće pitanje takozvanog “okrivljivanja žrtve”, gde se tačno polovina (50%) ispitanika slaže da, ako ste podelili sliku sebe, onda je vaša greška ukoliko ona završi u pogrešnim rukama.
Kako da se zaštitite i ostanete bezbedni?
• Razmislite pre nego što objavite neki sadržaj. Vodite računa o tome sa kim delite svoje podatke i kada. Uvek razmislite o tome kako drugi mogu da tumače i koriste sadržaj koji delite na mreži.
• Istražite koje su aplikacije za komunikaciju bezbedne i koje imaju end-to-end enkripciju.
• Ako mislite da ste žrtva IIA, čuvajte dokaze i prijavite ih policiji i platformama na kojima verujete da su vaši podaci dostupni.
• Uvek proverite bezbednosna podešavanja u aplikacijama koje koristite da biste sveli na minimum verovatnoću da vaše podatke dele ili čuvaju treće strane – i šire – bez vašeg znanja.
• Koristite pouzdano bezbednosno rešenje kao što je Kaspersky Password Manager da generišete i obezbedite jedinstvene lozinke za svaki nalog; odolite iskušenju da ponovo upotrebite istu.
• Koristite StopNCII.org, globalni onlajn alat za zaštitu od deljenja intimnih slika na nekim od najšire korišćenih platformi širom sveta.