Lajmska bolest je multisistemska infektivna bolest izazvana bakterijom Borreliom burgdorferi. Mogu biti zahvaćeni svi organi, a najčešće: koža, nervi sistem, zglobovi i srce.
Ovaj nozološki entitet poznat je od 1975. godine, i to pod raznim nazivima, no uglavnom je povezan sa imenom lokaliteta Lyme u severnoameričkoj državi Connecticut, gde se bolest prvi put pojavila u epidemijskim razmerama Od tog vremena registruje se povećana incidencija oboljevanja, što je s jedne strane posledica boljeg poznavanja kliničkih manifestacija, a s druge strane egzaktnije dijagnostike.
U Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama bolest izazivaju najmanje tri srodne vrste borelija: Borrelia burgdorferi sensu stricto, Borrelia garinii i Borrelia afzelii. Genotipske razlike među ovim borelijama delom su odgovorne za različita klinička ispoljavanja kod inficiranih osoba. Bolest prenose razni krpelji iz kompleksa Ixodes ricinus/persulcatus. U SAD je glavni vektor Ixodes scapularis, u Evropi Ixodes ricinus, a u Aziji Ixodes persulcatus.
Nastanak bolesti
Posle uboda krpelja i inokulacije B. Burgdorferi u kožu, one se mogu širiti lokalno u koži ili putem krvi i limfe po telu. U tankom crevu krpelja borelije ispoljavaju OspA i OspB protein, a nakon uzimanja krvnog obroka i prelaska u pljuvačne žlezde krpelja, ispoljavaju i OspC i druge proteine što je važno za patogenezu bolesti.
Nakon inkubacije od 3 do 32 dana, uzročnici se mogu lokalno širiti i izazvati karakterističnu kožnu promenu erithema migrans. Ulaskom u krv dolazi do diseminacije borelija, tokom koje mogu zahvatiti razne organe, a pre svega one prema kojima pokazuju tropizam kao što su centralni nervni sitem, zglobovi, srce i koža.
Diseminaciji borelija značajno doprinosi i njihova sposobnost da se vežu za trombocitne integrine. Osim toga, imunski odgovor na infekciju se razvija tek posle nekoliko nedelja, što takođe doprinosi diseminaciji uzročnika bolesti. Najpre se razvija snažan ćelijski, posle čega sledi sporiji humoralni imunski odgovor. Sva zahvaćena tkiva pokazuju histološki infiltraciju limfocitima i plazma ćelijama, uz propratni vaskulitis.
Kliničke manifestacije lajamske borelioze
Bolest se najčešće razvija kroz tri stadijuma. Prva dva stadijuma odgovaraju ranoj, a treći stadijum kasnoj infekciji. Stadijumi bolesti se mogu preklapati, većina bolesnika ne prolazi kroz sve stadijume, a do serokonverzije može doći i kod asimptomatskih osoba.
I stadijum ( lokalizovani eritema migrans)
Posle uboda krpelja i inokulacije borelija u kožu uzročnik se širi lokalno i u 60 do 80 % bolesnika nastaje erythema migrans, koji može biti praćen temperaturom i /ili regionalnim limfadenitisom. Crvenilo se širi centrifugalno, može biti homogeno ili prstenasto sa središnjim bledilom, dostižući prosečno 15 cm u prečniku.
Erythema migrans obično bledi i nestaje tokom 3 do 4 nedelje, a u nelečenih bolesnika može se održavati i do 14 meseci. Antibiotska terapija obično skraćuje trajanje eritema i u značajnoj meri prevenira kasne manifestacije bolesti.
II stadijum ( diseminovana infekcija)
Već nekoliko dana ili nedelja posle uboda krpelja, borlije se mogu proširiti po celom organizmu. Diseminovana infekcija je često povezana s karakterističnim simptomima na koži, nervnom i mišićnokoštanom sistemu. Kod oko 20% bolesnika u SAD i oko 2-8% bolesnika u Evropi pojavljuju se sekundarne kožne lezije u obliku manjih EM, tj. prstenastih kožnih lezija.
Od neuroloških manifestacija najčešće se javljaju limfocitni meningitis, meningo-radikuloneuritis (Bannwarthov sindrom), kranijalni neuritis, a znatno ređe encefalitis, mijelitis i cerebralni vaskulitis. U Evropi se kao najčešća neurološka manifestacija javlja Bannwarthov sindrom, koga čini trijas: limfocitni meningitis, Bellova paraliza i radikulopatija sa jakim, povremeno iridiraju}im ili migratornim bolovima.
Kardijalne manifestacije se javljaju kod 48% bolesnika sa Lajmskom boreliozom. Najčešće se sreću različiti stepeni atrioventrikularog bloka (blok prvog stepena, Wenckebachova periodika ili, retko, blok trećeg stepena).Kod nekih bolesnika opisan je akutni mioperikarditis i perikarditis. Osim ranije pomenutih kožnih manifestacija u ovom stadijumu može se videti i limphocytoma ili limphadenosis benigna cutis (LBC). Radi se o solitarnom crevnom ili ljubičastom čvoriću ili plaku, veličine od nekoliko santimetara, smeštenom obično na ušnoj resici kod dece ili na bradavicama kod odraslih .
