“Popust” kod kupca stvara psihološki efekat, jer će on kupujući proizvod na velikom popustu imati osećaj da je dobro prošao, čak i kada skuplje plaća
“Crni petak”, dan koji važi za praznik kupovine rezervisan za najupornije i spremne da satima čekaju u redu i guraju se za određeni tehnički proizvod, modni komad ili novogodišnji poklon na velikom sniženju.
U svetu, pa i u Srbiji, danas se u prodavnicama natpisima “Crni petak” (Blek frajdej) ističe snižene cene.
Koliko iznose popusti u zemlji?
Pojedini veliki trgovci tehničkom robom “Crni petak” su produžili i na više dana, neretko i na celu nedelju, a popusti koje nude na belu tehniku, telefone, male kućne aparate, televizore, laptopove, kreću se od 20 pa i do 60 ili 70 odsto.
Tako recimo, mašina za sušenje veša koja je koštala oko 92.000 dinara sada može da se pazari za 77.999, televizor je sa oko 240.000 dinara snižen na oko 200.000, a cena računara od oko 85.000 sada iznosi oko 60.000 dinara.
Mobilni telefon, na primer, umesto 20.000 dinara možete platiti 15.000, dok kupovinom pametnog sata možete uštedeti i do 12.000 dinara.
Oni koji još nisu nabavili zimsku obuću, sada to mogu uraditi sa popustima od 30 do 50 odsto.
Sportska oprema je snižena oko 30 odsto, parfemi i do 60 odsto, a bebi oprema od 15 do 50 odsto.
Igranje sa psihom i novčanikom
Kupci koji češće obilaze radnje i znaju kako se kreću cene, svakako će moći realnije da procene da li su sniženja stvarno tolika koliko trgovci velikim brojevima ističu ili su oni pak prvo podigli cene pa ih tek onda spustili, da bi popust izgledao veći.
“Popust” kod kupca stvara psihološki efekat, jer će on kupujući proizvod na velikom popustu imati osećaj da je dobro prošao, čak i kada skuplje plaća.
Dosta kupaca je već danima unapred rezervisalo svoje proizvode po ceni koja će važiti tokom “Crnog petka” i spremni su na čekanja u redovima koji su sasvim izvesni, jer su svesni da sve mora da se plati, pa i jeftina roba.
Kako je nastao Crni petak?
Postoji više verzija o tome kako je nastao “Blek frajdej”.
Smatra se da je ovaj izraz nastao u petak, 24. septembra 1869. godine, kada su dva brokera sa Volstrita pokušala da monopolizuju celokupno tržište zlata u dogovoru sa čuvenim političarem Bosom Tvidom.
Tročlani tandem pokušao je da potkupi nekoliko političara i činovnika na visokim položajima, uključujući i određene sudije.
Plan je propao, jer je cena zlata pala u roku od nekoliko minuta, a sa njom i mnogi investitori, zbog čega je dan ostao poznat kao “Blek frajdej”.
Jedno od popularnih mišljenja je i da su ovaj naziv stvorili američki vozači i saobraćajni policajci koji su strepeli od velikih gužvi u saobraćaju, nakon Dana zahvalnosti u SAD.
