U susret Crnom petku prevaranti se naročito aktiviraju i svoje žrtve, željne dobrih ponuda i velikih popusta, vrebaju sa svih strana: sa društvenih mreža, Gugla, pa čak i sa telefona. Što je najgore, ovaj spisak nije konačan.
Crni petak je za ljubitelje kupovine, a naročito onlajn kupovine, poput crvenog slova u kalendaru. Za taj dan mnogi se spremaju nedeljama, kako bi ugrabili najbolje popuste i vredne nagrade. Ipak, treba biti obazriv i posebno tog dana voditi računa kome ostavljamo podatke svojih bankovskih kartica i na koji način vršimo plaćanja. Odakle sve mogu da vrebaju prevaranti objasnili su stručnjaci za sajber-bezbednost, koji nažalost, i pored svih upozorenja, svakog poslednjeg petka u novembru imaju pune ruke posla.
Lažne reklame na društvenim mrežama
Neverovatno dobre ponude prodavci najčešće oglašavaju na društvenim mrežama, neretko se krijući i iza nekog zvučnog imena. Tako se, primera radi, na Fejsbuku pojavljuju reklame za patike poznatih brendova koje su snižene sa nekoliko desetina hiljada dinara na svega par hiljada dinara (jer – Crni petak), dok se na Instagramu vrte reklame tehničke robe snižene i do 90 procenata. Da, nekada su popusti zaista veliki, ali ponude koje su previše dobre da bi bile istinite najčeše nisu istinite.
Čuvajte se primamljivih poklon kartica
Prevaranti gotovo uvek nešto i poklanjaju, ali za to traže i vaše podatke (jer, kako će vam poslati poklon karticu ili vam uplatiti “kešbek”, odnosno vratiti deo novca od kupovine, ako ih nemaju). Kada je reč o proverenim prodavcima i velikim trgovinskim lancima tu brige nema, ali kada je reč o malim prodavcima treba biti posebno oprezan. Nikada nemojte davati broj svoje bankovske kartice, njen datum isteka i CVC kod koji se nalazi na poleđini, niti bilo koje druge poverljive podatke onlajn, upozoravaju stručnjaci.
Marketplejs platforme nisu 100 posto sigurne
Prilikom kupovine preko različitih marketplejsova, odnosno platformi za onlajn kupovinu, takođe ne treba biti obazriv, jer se i tu mogu kriti prevaranti. Obavezno prilikom kupovine proverite ko je stvarni prodavac (jer je marketplejs samo posrednik između njega i kupaca) i uverite se da je on legitiman, to jest da je registrovan za tu delatnost. Možete ga za svaki slučaj i izguglati i pogledati recenzije, ili ga potražiti na “crnoj listi” koju Nacionalna organizacija potrošača Srbije redovno ažurira.
Sajtovi-kopije koji podsećaju na poznate sajtove
Osim sa lažnih reklama, prevaranti često vrebaju kupce i sa lažnih sajtova, koji izgledaju identično kao oni pravi, prenosi portal JahuNjuz. Zato stručnjaci uvek savetuju da dobro proverite adresu veb-sajta kome pristupate i obratite pažnju na to da ona počinje sa https://. Takođe, bilo bi dobro da obratite pažnju i na sponzorisane rezultate prilikom Gugl pretrage, jer se često prevaranti oglašavaju i preko ovog brauzera, vodeći se logikom da će kupci u brzini prvo kliknuti na rezultate pri vrhu pretrage.
Prevaranti za Crni petak igraju na sigurno
Premda je Crni petak dan kada se tradicionalno najviše kupuje (ako se izuzmu dani pred Novu godinu), prevaranti igraju na sigurno i osim što se reklamiraju po društvenim mrežama i šalju “fišing” mejlove, oni još i zovu potencijalne kupce telefonom. Ukoliko vam sa druge strane slušalice agent korisničke podrške zatraži bilo kakve poverljive podatke ili ponudi potpisivanje nekakvog ugovora u kupoprodaji, najbolje bi bilo da poziv prekinete i pozovete provajdera da prijavite problem.
RTbalkan.