Životna priča Saše Popovića je uzbudljivo putovanje koje su obilježili ljubav, dobročinstva i tragičan kraj
Kompozitor i šoumen Saša Popović preminuo je 1. marta u 71. godini u Parizu gde je bio na imunoterapiji, najsavremenijem načinu lečenja karcinoma. Sahranjen je danas, 6. marta na Bežanijskom groblju u Beogradu, a životna priča Saše Popovića predstavlja jednu od najuzbudljivijih na domaćoj estradi.
Rođen 24. aprila 1954. godine u Novom Sadu, za muziku se zaintersovao posredno preko oca. Njegov deda je bio sveštenik u Novom Sadu, što je umnogome uticalo da još kao mali nauči da je u životu najbitnije biti dobar čovek i pomagati svima kojima je pomoć neophodna.
-Voleo sam fudbal. Uprkos tome što me škola nije mnogo intersovala, bio sam dobar đak, odlikaš. Završio sam Jovinu gimnaziju. Često sam ustajao rano, ispred kuće nam je bila crkvena porta u kojoj sam voleo da se igram s loptom. Moj deda je bio sveštenik, rođen sam u crkvenoj kući – objasnio je Saaša u emisiji “Iz profila”.
Snovi o fudbalskoj slavi u dresu FK “Vojvodina” nestali su ubrzo pošto je kao desetogodišnjak dobio porvu harmoniku od oca.
-Otac me je upisao u muzoičku školu kad sam imao 10 godina – otkrio je Saša. – Nju sam paralelno pohađao sa osnovnom školom. Istovremeno sam trenirao i fudbal u Vojvodini. Moj otac je svirao nekoliko istrumentata: harmoniku, klavir, gitaru. Uz sve to, i super je pevao. Potičem iz muzikačne porodice. Dea je svirao violinu, kao i stričevi. Tata je želeo da nastavim tu porodičnu tradiciju, zbog čega mi je kupio harmoniku. Nisam bio oduševljen. Fudbbal je tada bio moja opsesija. Pored ograde naše kuće nalazila se škola. Drugari bi došli da me pozovu na fudbal, a ja sam umesto s njima, što sam želeo više od svega, morao da se družim s Bahom i Betovenom. “Ajde Sale, fališ nam samo ti” dozivali bi me drugari. Jedva sam čekao da dođe posle podne kako bi mogao da se igram. Kada dođe lepo vreme, tata bi mi rekao da vežbam na terasi . Seo bi pored mene uz reči: “Omladinac, da vidimo šta si naučio”.
Kada je počeo sve češće da propušta fudbalske časove, shvatio je da mora da preseče. Nije bilo lako. Teška srca odrekao se fudbala zarad muzičkog usavršavanja. Nameravao je da upiše akademiju posle okončanja vojnog roka, ali dobar prijem kod publike na koji je naišla njegova grupa “Lira”, koja je imala atipičan muzički koncept. Na svojim nastupima je, osim pesama, izvodila i zabavljačke tačke, slične onima koje su u tom dobu, sredinom sedamdesetih, radili “Sedmorica mladih” i “Rokeri s Moravu”.
Hotelske dvorane u kojima su nastupali bile su prve scene na kojima je Saša Popović sticao iskustvo u neposrednom kontaktu s publikom. Kad se oslobodio treme, shvatio je da ima dar da snažno deluje na publiku, da je rečima i pesmom provede kroz različite emocije, od smeha, preko zabave do tuge. Bio je rođeni šoumen.
Nova etapa u muzičkom razvoju usledila je brzo. Početkom osamdesetih grupi se pridružila pevačica Fahreta Jahić. Kad je video kako deluje na sceni, za Sašu nije bilo dileme: devojka rodom iz Tuzle ima potencijal da postane zvezda. Grupa je 1982. godine promenila ime u “Slatki greh”. Iako su imali redovne nastupe u Hotelu “Jugoslavija” u Beogradu, za njih šira javnost nije znala. Milovan Ilić Minimaks je presudno uticao da se situacija promeni. Bilo je potrebno da pusti u svojoj autorskoj emisiji na Televiziji Beograd kratki snimak nastupa grupe i da cela Jugoslavija počne da priča o njima. Fahreta Jahić je postala Lepa Brena, a grupa je ubrzo objavila prvi albu,m “Čačak, Čačak” i nastupila u filmu “Tesna koža”. Autor svih kompozicija je bio Milutin Popović Zahar.
Rođenje modernog folka nije bio rezultat slučajnosti. Dezorijentisani posle Titoive smrti raznim restrikcijama i programima stabilizacije, stanovnici Jugoslavije tražili su način kako da pobegnu od stvarnosti. Lako pamtljivi tekstovi bez poruke i istovetna muzika lako su pronalzili put do slušalaca. Drugoi album 2Slatkog greha” “Mile voli disko” prodat je u rekordnih 800.000 primeraka. Iako je u prvom planu bila Lepa Brena, iza svih akcija benda stajao je Saša Popović.
“Slatki greh” prestao je s radom početkom devedesetih. Kao opštejugodlovenski fenomen nije mogao da preživi duže od države u Kojoj je nastao. Uz pomoć estradnog menadžera Rake Đokoća, Saša osniva produkciju “Zam” iz koje su nastale mnoge pevačke karijere i još više hitova. U novi projekat, formiranje Grand produkcije ušao je 1998. sa svojom dobrom prijateljicom Lepom Brenom i nenim suprugom Bobom Živojinovićem.
Povezukjući muziku i televiziju, pokrenuo je nekoliko talent šou projekta koji su stekli imidž veoma gledanih emisija u Srbiji i regionu. Pošto je prošlog proleća slomio desnu nogu, doktori su primetili da proces oporavka teče neobično sporo. Zato su insistirali na dodatnim analizama posle kojih mu je dijagnostikovan kancer gušterače. Lečenje na klinikama u Beogradu i Parizu, uprkos dostupnosti najmodernijih tretmana i naporima doktora, nisu usporili bolest.
Bio je u braku sa pevačicom Suzanom Jovanović s kojom je dobio ćerku Aleksandru.
