Možda niste čuli za Žan-Pjera Verdija.
Dugi niz godina radio je anonimno – iz očiglednih razloga – u Francuskoj antidoping agenciji (AFLD). Odlučio se za odlazak onog trenutka kada je prepoznao da se novi trendovi borbe protiv dopinga ne poklapaju sa njegovim ambicijama. Francuska, evropska i svetska sportska javnost brzo ga je upoznala, jer je zatalasao more knjigom „Doping – Moj Rat Protiv Varalica“ u kojoj je otkrio mnoge mračne strane sporta, kao i ličnu ulogu u lovu na Lensa Armstronga.
Sada, u intervjuu za francuski magazin „La Depeche“, Verdi je govorio o slučaju Janika Sinera i pokušao da ga uklopi u širu sliku i pravila koja su važila za druge.
Na pitanje o tome da li je Sinner prošao „jeftino“ ili „skupo“, odgovorio je:
„To je lak odgovor. U poređenju sa supstancom koja je pronađena i kaznom koju bi dobio prosečan sportista da ga uhvate s istim sredstvom… Bilo ko drugi bi dobio dve ili tri godine.”
Šta ako je Janik zaista nevin u smislu da nije mogao da zna?
„Da, ali i ostali sportisti su uvek koristili treću osobu kao opravdanje. Nekad je to verenica, nekad trener, nekad lekar, nekad je supstanca uneta bez znaja sportiste… Svi koriste istu ‘foru’. U njegovom slučaju je maser, ali strategija odbrane je uvek ista“.
Novac olakšava stvar?
„Da, to košta mnogo novca, ne samo sportistu, tako i međunarodne organizacije, WADA… Zato se često ide na nagodbu da bi se izbegla duga odlaganja i gomila veštačenja. Što je sportista moćniji, to ima više para i resursa iza sebe – i to onda postaje komplikovanije“.
I Siner je postigao dogovor, dogovor koji je iznenadio (i razočarao) mnoge.
„Prvi put vidim ovako nešto. Koliko znam, sporazum je postignut direktno između sportiste i WADA, a se nikad nije dogodilo. Da li će to biti presedan? Da li će i drugi krenuti ovim putem? Ne bi me čudilo… Ali ovo se tiče samo onih najjačih i najuticajnijih. Prosečnog sportistu, na nacionalnom ili čak međunarodnom nivou, odmah bi poslali na ‘hladjenje’. Ovakva rešenja su samo za velike igrače.“
„Imao sam dozvolu da testiram Nadala…“
Poznajete li svet tenisa?
„Da, tamo se sve dogovara iza zatvorenih vrata. Imali smo nadmudrivanje s predsednikom Međunarodne federacije. Na Rolan Garosu smo imali laboratoriju u Šatene-Malbrijuu, odmah pored, ali su svi uzorci išli direktno u Montreal…”
Kontrolisali ste i Nadala?
„Da, imao sam dozvolu za to. Čim je stigao, testirao sam ga u hotelu – ništa nije nađeno. U Bersiju isto, samo što je tada napravio skandal što je testiran; zvao me njegov ujak i izvređao. Federacije zapravo nemaju pravi pristup prema igračima. To je posebna priča, nemoguća misija je da se posao radi u paru sa policijom, žandarmerijom ili carinom…“, kaže veteran borbi za dopingom u sportu.
