Baveći se muzičkim biznisom u okviru studija „San“ u Memfisu, Sem Filips je podigao rokenrol revoluciju, najlepšu od svih u inače revolucionarnom 20. veku. Taj prevrat je učinio da svakodnevni, banalni život dobije svoju herojsku, umetničku transpoziciju, da se etabliraju novi oblici međuljudskih odnosa, novi bihejvioralni obrasci, originalni pogled na svet i život i, ono što je najvažnije, tinejdzere i adolescente je izveo na društvenu scenu. Izmišljajući rokenrol Filips je bio taj koji je svetu predstavio Elvisa Prislija, Džonija Keša, Džeri Li Luisa, Roja Orbisona, Karla Perkinsa, Haulina Vulfa, Ajka Tarnera, B.B. Kinga…
Baveći se muzičkim biznisom u okviru studija „San“ u Memfisu, Sem Filips je podigao rokenrol revoluciju, najlepšu od svih u inače revolucionarnom 20. veku. Taj prevrat je učinio da svakodnevni, banalni život dobije svoju herojsku, umetničku transpoziciju, da se etabliraju novi oblici međuljudskih odnosa, novi bihejvioralni obrasci, originalni pogled na svet i život i, ono što je najvažnije, tinejdzere i adolescente je izveo na društvenu scenu. Izmišljajući rokenrol Filips je bio taj koji je svetu predstavio Elvisa Prislija, Džonija Keša, Džeri Li Luisa, Roja Orbisona, Karla Perkinsa, Haulina Vulfa, Ajka Tarnera, B.B. Kinga.
Početkom ove godine, 5. januara, navršilo se 100 godina od rođenja Sema Filipsa. Filips je „čovek koji je izmislio rokenrol“. Tako glasi podnaslov kapitalne knjige Pitera Guralnika o ovom ekscentričnom južnjaku „Sam Phillips – The Man Who Invented Rock’n’Roll“.
Izmišljajući rokenrol Filips je svetu predstavio Elvisa Prislija, Džonija Keša, Džeri Li Luisa, Roja Orbisona, Karla Perkinsa, Haulina Vulfa, Ajka Tarnera, B.B. Kinga.
Baveći se muzičkim biznisom u okviru studija „Sun“, Sem Filips je podigao rokenrol revoluciju, najlepšu od svih u inače revolucionarnom 20. veku. Taj prevrat je učinio da svakodnevni, banalni život dobije svoju herojsku, umetničku transpoziciju, da se etabliraju novi oblici međuljudskih odnosa, novi bihejvioralni obrasci, originalni pogled na svet i život i, ono što je najvažnije, tinejdzere i adolescente je izveo na društvenu scenu i učinio ih važnim faktorom u funkcionisanju društva.
Na početku Guralnikove knjige nalazi se pismo koje mu je Sem Filips uputio povodom autorove namere da napiše knjigu o njemu. Pismo pokazuje da je Filips bio svestan značaja svega onog što se odigralo u studiju „Sun“ i dalekih reperkusija koje je proizvela muzika koja je tu nastala. „Velika je priča i važno je doba“, piše Filips Guralniku. „Jebeš Sema Filipsa, nije on važan. Važna su era i priča, prema njima imaš odgovornost, i prema lepim promenama koje su donele“.
Moto koji je Guralnik stavio za svoju knjigu pokazuje da je razumeo Filipsovu poruku. To je citat iz romana Džozefa Konrada „Lord Džim“:
„U našim očima, to jest u očima njihovih manje iskušavanih nasljednika, oni su slavni… kao ljudi koji su odlazili u nepoznato, pokoravajući se nekom unutrašnjem glasu, nekom porivu koji im je uzburkao krv, nekom snu o budućnosti. Bili su izvanredni, a mora se priznati da su bili i spremni doživjeti nešto izvanredno.“ (prevod: Tin Ujević)
Pristiglo s juga
Čudesno sa kojim se suočio Sem Filips se nalazilo u zajedničkom crno-belom iskustvu žitelja ruralne Alabame. „Bio sam svestan rasne razdvojenosti crnih i belih ljudi… ali sam bio i svestan njihovog zajedništa odnosno jedinstva na nivou duše“, rekao je Filips Piteru Guralniku.
Kao bolešljivi dečak – „dva puta tokom detinjstva bio sam na ivici života i smrti“ – Filips je mogao sa životne margine da posmatra seoski, farmerski svet Alabame. Video je svoje roditelje, braću i sestre kako barabar sa crnim radnicama rade na pamučnim poljima „na +40“, mogao je da čuje njihovu zajedničku pesmu, da uživa u muzici koje se svirala na seoskim igrankama, porodičnim sedeljkama i na improvizovanim radio aparatima priključenim na traktorske akumulatore.
Crno-belo zajedništvo, proterano i zabranjeno u realnom životu, živelo je na tajni, skriveni način u južnjačkoj muzici. Čini se da Filips nije „izmislio“ rokenrol već ga je „pronašao“ u zajedničkom muzičkom nasleđu ljudi iz tih predela.
U pesmi Big Ala Andersona „It Came From The South“ najbolje je određeno poreklo rok muzike:
„And when they look back tryin’ to figure it out
Where it came from, and what it’s all about
It didn’t come from outer space, it came from the south“.
Otvorene plejliste
Put ka „izmišljanju“ i/ili „pronalaženju“ rokenrola Sem Filips je započeo kao radijski voditelj. Radio je na stanici WLAY (AM) u gradu Masl Šols u Alabami. Ta stanica – koja je počela sa radom 1933. godine, a prestala 2014 – bila je poznata po tzv. „raznovrsnom formatu“ (variety format). Emitovala je južnjački gospel, kantri muziku i ono što se zvalo „race music“, odnosno muziku američkih crnaca, danas poznatih kao afroamerikanci.
Bilo je to prilično neobično za američki jug na kojem su rasistička osećanja belog stanovništva bila veoma jaka, kao i aktivnosti Kju Kluks Klana. Mnogi poznati blugres i bluz muzičari imali su „žive“ nastupe na toj stanici. Između ostalih i Bil Monro, Erl Skragz, Soni Boj Vilijamson i San Hauz.
Sem Filips je govorio da su mu „otvorene plejliste“ na radio stanici WLAY (AM), na kojima su se kantri i bluz mešali u raznim odnosima, bile inspiracija za konačno amalgamiranje tih muzičkih idioma u rokenrol. Taj proces se zbio u studiju „Sun“ koji je Filps otvorio u Memfisu.
Studio „Sun“
Na adresi 706 Union Avenue u Memfisu Sem Filips je 3. januara 1950. godine otvorio studio za snimanje ploča. Studio se zvao „Sun“. Pored prigodnih ploča za rođendane, svadbe i druga veselja, u tom studiju su crni muzičari mogli da snime svoju muziku. To je bila osnovna Filipsova ideja: da omogući crnim bluzerima da snime ploče. U „Sun“ studiju su prve snimke napravili Bobi Blend, Haulin Vulf, Rufus Tomas.
Tu je B. B. King snimio „Mistreated Woman“, „Don’t You Want A Man Like Me“ i „B.B. Blues“. Sem Filips je smatrao da je Haulin Vulf njegovo najveće muzičko otkriće, a da je Elvis na drugom mestu.
Pravi burevesnik, pesma koja je najavila rok revoluciju, a možda ju je i otpočela, snimljena je u „Sun“ studiju u martu 1951. Zove se „Rocket 88“. Kao izvođač potpisan je bend Jackie Brenston & His Delta Cats. Iza tog imena se krio Ajk Tarner sa svojim Kings Of Rhythm.
Mnogi smatraju „Rocket 88“ za prvu rok pesmu u istoriji. Evo šta piše o njoj u bukletu za boks-set „Loud, Fast & Out Of Control – The Wild Sounds Of ’50s Rock“, koji predstavlja najbolji pregled ranog rokenrola:
„Da li je rokenrol počeo sa ovim snimkom iz 1951. godine kao što se tvrdi? Da i ne. U zanatskom, autorskom smislu tu nije bilo ničeg novog; sve je veoma ličilo na pesmu Džimija Liginsa ’Cadillac Boogie’ iz 1947. godine. Razlika je jedino bila u eksplozivnosti.
Jackie Brenston’s Delta Cats u stvari je bio bend Ajka Tarnera Kings Of Rhythm. Oni su bili veoma mladi. I ovaj snimak je prepun testosterona. ’Goin’ round the corner and get fifth / Everybody in my car’s gonna take a little nip / Move on out, oozin’ and cruisin’ along’. To je bio svakako rokenrol, po svemu osim po imenu.
Producent Sem Filips je, godinu dana pre nego što je osnovao „Sun Records“, spojivši Ajkov klavir i gitaru Vilija Kizarta dao čvrstu, gromovitu osnovu ovoj pesmi. Kizartovo pojačalo je ispalo iz automobila na putu za Memfis. Filips je nastale rupe zapušio novinama i tako dobio prvi fuzz zvuk“.
Zanimljiva je činjenica da je Ajkov uvod na klaviru za pesmu „Rocket 88“ kasnije reprizirao Litl Ričard u numeri „Good Golly, Miss Molly“.
Ajk Tarner je u jednom kasnijem intervju rekao: „’Rocket 88’ nije rokenrol ali je ta pesma razlog zbog koga je nastao rokenrol“.
Posle ove numere Sem Filips je, naime, definisao svoju preduzetničku ideju vodilju: „Ako nađem belca koji peva kao crnac to će biti moj zlatni rudnik“.
Kralj je stigao
Sem Filips je svoj zlatni rudnik pronašao u julu 1953. godine. Tada je u studio „Sun“ ušao 18-godišnji kamiondzija koji se predstavio kao Elvis Prisli. Sem nije bio u studiju. Mladića je primila njegova sekretarica Merion Kisker. Pitala je momka: „Šta pevaš? Kantri, bluz, folk, gospel?“ „Pevam sve i pevam kao niko drugi“, odgovorio je samouvereni dečko.
Elvis je tom prilikom snimio dve pesme „My Happiness“ i „That’s Where Your Heartache Begin“. Marion je u notes zapisala: „Dobar pevač balada“. Prigodnu ploču sa ovim snimcima Elvis je poklonio majci za rođendan.
Tačno godinu dana kasnije, u julu 1954. godine, započela je prava Elvisova karijera koja će mu doneti titulu kralja rokenrola. Tada je on, u pratnji dvojce muzičara iz Memfisa – Skotija Mura na gitari i Bila Bleka na basu – i pod producentskom supervizijom Sema Filipsa snimio dve numere: „That’s All Right Mama“ Artura „Big Boy“ Kradapa i klasični blugres napev „Blue Moon Of Kentucky“ Bilija Monroa.
Singl sa ovim pesmama postao je veoma popularan na jugu Sjedinjenih Država. To je skrenulo pažnju i na druge izvođače koji su snimali u „Sun“ studiju, među kojima su bili Karl Perkins, Džoni Keš, Roj Orbison, Džeri Li Luis i Čarli Rič. Njihove ploče je izdavala diskografska kuća „Sun Records“ koju je Filips osnovao u aprilu 1952. Prva ploča koju je „Sun Records“ izdao bila je „Drivin’ Slow“ od Džonija Londona.
Na zadnjoj strani kompilacije „The Sun Sessions“, na kojoj su skupljeni Elvisovi snimci iz studija „Sun“, nalazi se tekst poznatog rok novinara Roja Kara (Kar je pisao za legendarni časopis New Musical Express). Evo jednog odlomka u prevodu Darka Glavana. Ovaj se prevod pojavio na jugoslovenskom izdanju kompilacije „The Sun Session“:
„Ako je Elvis Prisli najvažnija i najutjecajnija ličnost u kratkoj ali traumatičnoj povijesti rok glazbe, smatram da se nikako ne smije zanemariti doprinos Sema Filipsa. Prisli u studiju i Filips za pultom, ne samo da su ujedinili kantri i crnačku glazbu na takav način da su stvorili nov i uzbuđujući impuls za hibridne i izvorne forme, već su stvorili i mnoge inovativne tehnike snimanja. Iako je instrumentacija solo vokala, dvije gitare, basa i kasnije bubnjeva bila škrta i rudimentarna, ona je usprkos svega stvorila šemu postave klasične rok grupe.
Da se popune sve šupljine, ritam gitara je dobila istaknutiju ulogu nego ranije, dok su bubnjevi i bas preuzeli agresivniju ulogu. Stvorivši snažnu ritmičku osnovu, solo gitarist se odjednom našao u mogućnosti da ubacuje naglašene ispune, naizmjenična sola i akorde. Efekt je bio, i jeste strahovit.
U srazu sa Skotijem, Bilom i Di Džej Fontanom Prisli je stvorio osobenu sintezu, ali tehnika jeke koju je izabrao Filips pridaje ’Sun’ snimkama jedinstvenu i trenutnu raspoznatljivost i kvalitetu zvuka“.
„Sun Records“ je izdao samo pet Elvisovih singlova. Na njima se nalaze pesme „Mystery Train“, „Baby, Let’s Play the House“, „Good Rockin’ Tonight“, „I’m Left, You’re Right, She’s Gone“ i druge. Sve su bile snimljene za godinu dana, između 5. jula 1954. godine i 11. jula 1955.
Distribucija Elvisovih „Sun“ singlova bila je ograničena samo na jug Sjedinjenih Država. A ograničena distribucija je učinila da, i pored velikog uspeha sa Elvisovim singlovima, Sem Filips i njegova diskografska kuća zapadnu 1955. godine u finansijske teškoće. Filips je bio prinuđen da proda Prislijev ugovor kompaniji RCA. Uradio je to za 35.000 dolara pošto je prethodno odbio „Atlantic Records“ koji je nudio 25.000.
Jedan deo novca je uložio u akcije hotelskog lanca „Holiday Inn“. Sa drugim delom je finansirao sveameričku distribuciju singla Karla Perkinsa na kojem se nalazila pesma „Blue Suede Shoes“. I to je bio prvi nacionalni hit za „Sun Records“.
Savršena greška
Mikelanđelo je govorio da u svakom mermernom bloku vidi skulpturu. Smatrao je da je njegov zadatak da svojim dletom oslobodi skulpturu i omogući joj da izađe izvan kamene tamnice kako bi je ljudi videli.
Sličan princip rada je imao i Sem Filips. On je smatrao da je njegov posao da omogući da muzika sakrivena iza lica njegovih izvođača izađe i postane dostupna publici. Pri tome mu perfekcija nije bila cilj. Kažu da je govorio Elvisu da će napraviti veliku grešku ako teži ka savršenstvu interpretacije. Njegov modus operandi bi se mogao definisati sintagmom „savršena greška“. Tehničko nesavršenstvo će pesmi, smatrao je Sem Filips, dati autentičnost koja nikog neće ostaviti ravnodušnim.
Interesantno da je slično govorio još jedan veliki južnjački majstor popularne muzike. Den Pen – čija je pesma „Dark End Of The Street“ verovatno jedna od najboljih ikada napisanih i otpevanih –u jednom intervjuu čuvenom britanskom rok novinaru Barniju Hoskinsu rekao je: „Kad slušam neku pesmu ja tražim grešku. Tek kad pronađem grešku mogu da uživam u muzici.
„Moj posao kao producenta je da pronađem prostor slobode koji postoji unutar pevača, da prepoznam taj individualni, jedinstveni kvalitet i da pronađem ključ koji će da ga oslobodi“, govorio je Sem Filips. Bio je fanatično posvećen svojoj misiji da omogući rokerima sa kojima je radio da pronađu svoj glas.
Replika koju izgovara glumac Dalas Roberts u liku Sema Filipsa u filmu „Walk The Line“ Džemsa Mengolda iz 2005. najbolje objašnjava Filipsov muzički kredo: „Udari te kamion, ležiš pored puta i umireš. Imaš vremena da otpevaš samo jednu pesmu. Jednu pesmu koju bi ljudi zapamtili pre nego umreš. Jednu pesmu da kažeš Bogu šta osećaš o svom životu na Zemlji, jednu pesmu koja bi te opisala“.
Tako je objašnjavao Džoniju Kešu kako treba da peva. Sa tim instrukcijama u glavi Džoni je zapevao „Folsom Prison Blues“.
Znate ono: „But I shot a man in Reno / just to watch him die“ („Ubio sam čovek u Rinu / tek tako, da vidim kako umire“). Sve posle toga je legenda.
Čarlijeva opaska
Čarli Feders, rokabili odmetnik par exellence, koji je bio od najranijih dana u „Sun“ studiju, koautor jedne od prvih pesama koje je Elvis snimio „I Forgot To Remember To Forget“, ima drugačije mišljenje o ulozi i značaju Sema Filipsa u muzici rok pionira.
U Guralnikovoj knjizi „Lost Highway – Journey And Arrivals Of American Musicians“ on pita autora: „Znaš šta je tajna ‘Sun’ zvuka?“
I odmah odgovara teško prevodljivom engleskom rečju: „Slapback! To je tajna“.
Do kraja svog monologa Feders ne objašnjava šta je za njega „slapback“. Ta se reč obično vezuje za poseban način sviranja kontrabasa nekom vrstom šamaranja. Takođe se njome označava i izvestan instrumentalni efekat kojim se postiže određen eho u zvuku. To je možda ona „jeka“ o kojoj je pisao Roj Kar koga sam prethodno citirao.
U nastavku tirade Čarli Feders kaže: „Mnogi ‘Sun’ zvuk povezuju sa Semom Filipsom. Da je tako, taj zvuk bi ostao i pošto su ‘Sun’ napustili ljudi koji su bili za njega odgovorni – Elvis Prisli, Džoni Keš, Džeri Li Luis, Karl Perkins. Znaš šta se desilo, druže? Sem Filips je napustio muzički biznis. Bez ljudi koji su znali da stvore taj zvuk on je bio bespomoćan. Imao je kasnije i veći studio, bolje opremljen, imao je i gomilu para, ali nije imao taj zvuk.“
Čarli Feders, iz čijeg je muzičkog legata izrastao psychobilly, jedan od najprovokativnijih žanrova savremene rok muzike, bio je kivan na Sema Filipsa. Smatrao je da mu ovaj nikad nije dao pravu šansu. Takođe je bio na svoju ruku. O Federsovom mušičavom karakteru najbolje svedoče Tav Falko i Džim Dikinson u svojim knjigama. Možda je ovo njegovo minimalizovanje uloge Sem Filipsa u zvuku karakterističnom za „Sun“ studio delimično uslovljeno i takvim poretkom stvari.
Kvartet od milion dolara
Jedan od poslednjih velikih događaja u životu Filipsove kompanije zbio se 4. decembra 1956. godine. Tog dana su se slučajno studiju „Sun“ okupili Elvis Prisli (koji je već bio potpisao za RCA), Karl Perkins, Džeri Li Luis i Džoni Keš. Počeo je neformalni sešn. Snimatelj Džek Klement je uključio magnetofon i zabeležio svirku
Ta sesija je poznata pod imenom „Million Dollar Quartet“. Odsvirano je 46 pesama. Ništa nije objavljivano do 1981. godine kad su se pojavili neki snimci. Kompletna kolekcija od 46 pesama objavljena je 2006. godine. Ta svirka je inspirisala i mjuzikl koji je bio hit na Brodveju.
Bend Drive-By Truckers, najrespektabilniji aktuelni čuvar južnjačke rok tradicije, ima pesmu „Carl Perkins’ Cadillac“. Nalazi se na njihovom albumu „The Dirty South“ iz 2004. godine. U njoj se na poetsko-rokerski način govori o ovoj čuvenoj zajedničkoj svirci četvorice rokenrol pionira u „Sun“ studiju.
U septembru 1985. godine slavni južnjački muzički producent Čips Moman je obnovio „Sun“ studio na adresi 706 Union Avenue u Memfisu. Taj prostor je od studija za snimanje ploča bio pretvoren u prodavnicu auto delova, odnosno berbernicu. Moman ga je vratio prvobitnoj nameni. Svetleći logo „Sun“ studija sa 11 sunčanih zrakova ponovo je zasijao.
Tom prilikom Moman je u obnovljenom studiju okupio Džonija Keša, Roja Orbisona, Džeri Li Luisa i Karla Perkinsa. Snimili su LP „Class of 55: Memphis Rock & Roll Homecoming“. Bio je to poslednji zajednički nastup pulena Sema Filipsa. Od 1987. godine „Sun“ studio je otvoren za javnost i postao je velika turistička atrakcija.
Ružičasti kadilak
Sem Filips je u julu 1969. godine prodao celokupan „Sun“ katalog sa oko 7.000 snimaka Šelbiju Singltonu. Cena je bila milion dolara. Zadržao je tzv. „publishing“ prava.
Tako je Sem ostvario američki san – zaradio je milion dolara. Povukao se iz muzičkog biznisa. Jedan od njegovih poslednjih producentskih poslova bio je angažman na ploči „Pink Cadillac“ Džona Prajna iz 1979. godine . Tu je pomogao svom sinu Noksu da pronađe pravi tempo i zvuk za Prajnove pesme „Saigon“ i „How Lucky“.
U čuveni Hol slavnih rok muzike (Hall Of Fame) Sem Filips je primljen među prvima 1986. godine. Na sajtu Hola slavnih piše: „Sem Filips je jedna od najznačajnijih figura u istoriji rok muzike, On je otkrio Elvisa Prislija, bio pionir rokabilija i osnovao ‘Sun’ studio gde je uspostavljen rok kanon…Zvuk koje su imale ploče sa etiketom ‘Sun Records’ predstavlja početak rokenrola. Vlasnik studija Sem Filips nije samo snimao različite forme etničke muzike sa juga Amerike, od bluza do kantrija, nego ih je povezao u jednu neodoljivu celinu“.
Nema šta da se doda. Misija je izvršena. Sem Filips je umro 2003. godine. Rock’n’roll je njegov legat.
________________
Bonus: 10 najboljih “San” singlova:
Kao lični doprinos ovoj listi pridodajem i dva snimka koji su The Yardbirds napravili u produkciji Sema Filipsa 1965. godine u Memfisu. Radi se o pesmama „You’re Better Man Than I“ i „The Train Kept A-Rollin’“. Čini mi se da je Filips snimajući ove pesme ukapirao da gitara Džefa Beka definiše osu oko koje se okreće rok univerzum.
Piše: ŽIKICA SIMIĆ za OKO / RTS
