Projekat nezavisnih istraživača je pokazao kako je Commodore 64 “debeljko” na 1 MHz brži i efikasniji od IBM ponosa u vidu kvantnog sistema poslednjih specifikacija
Dokument objavljen tokom održavanja SIGBOVIK 2024 konferencije, opisuje projekat simulacije IBM-ovog eksperimenta ‘kvantne korisnosti’ na starom Commodore 64 računaru. Ideja bi mogla na prvu zvučati potpuno besmisleno – suprotstaviti 40-godišnji kućni računar sa najnovijim kvantnim računarom koji pokreće 127-Qubit ‘Eagle ‘ jedinica za kvantno procesiranje (QPU). Međutim, istraživači u zaključku izveštaja navode da je Commodore 64 radio brže i efikasnije od IBM-ovog ponosa, dok je u isto vreme bio „pristojno precizan u vezi sa rešavanjem test problema“.
Istraživači priznaju da je njihov projekat „Commodore 64“ prvobitno zamišljen kao šala, ali na žalost IBM-a, ispostavilo se da je njegov dokaz o kvantnoj korisnosti izgrađen na prilično klimavim temeljima, jer je Commodore 64 tim izašao sa prilično ubedljivim benchmark rezultatima.
U poslednje vreme bilo je dosta kontroverzi oko IBM-ovih tvrdnji i podsećamo da je bilo potrebno samo pet dana da se kvantni eksperiment simulira na običnom MacBook M1 Pro laptop računaru.
Commodore 64 u ulozi rešavanja kvantnog problema
Šaljivi eksperiment i rad Quantum Disadvantage je detaljno opisan u projektnoj dokumentaciji (PDF link, naslovni deo počinje na strani 199), a koji prenosi ovaj eksperiment na računar sa daleko skromnijim procesorom, MOS Technology 6510.
Anonimni istraživački tim pruža zanimljive detalje o svom kvantnom podvigu. Njihov agresivno skraćeni i jednostavni model pretrage u dubinu, koristio je samo 15 Kb od maksimalno dostupnih 64 Kb memorije sa koliko raspolaže kultni Commodore 64 model.
Konačni kod se sastojao od oko 2.500 linija, uskladištenih na kertridžu koji je stajao u portu za C64 proširenje. Programski kod je izvršavao 8-bitni MOS 6510 CPU na frekvenciji od 1 MHz. Commodore 64 računaru je trebalo oko 4 minuta vremena za obradu po jednoj grupi podataka. Poređenja radi, isti kod se na jednom modernom laptopu izvršava za 800 mikrosekundi za identičnu količinu i vrstu podataka.
Koliko je ovo istraživanje primenljivo na druge kvantne probleme je veliko pitanje, jer se jasno sugeriše da „verovatno neće raditi ni na jednom drugom problemu (ali opet, ni kvantni računari trenutno ne rade).“ Sve u svemu, teško je znati da li su rezultati u potpunosti istiniti, iako je dato mnogo detalja, dokaza i povezanih istraživačkih referenci u radu, zbog čega izgleda istinito.
Autori ovog rada će obezbediti izvorni kod kako bi omogućili i drugima da ponove njihove rezultate. Međutim, izvorni kod će biti isporučen samo vidu kopije pisane rukom na papiru, na slajdovima zamućenih snimaka na VHS kaseti, ili direktnim diktiranjem preko telefona. Zato, čitavu ovu priču koju prenosi Tomshardware uzmite sa priličnom dozom opreza.
Foto:Wikimedia
Benchmark.rs
