Predstavnici srpske vlasti već su upozorili da u februaru očekuju sinhronizovan pritisak na Srbiju.
I tokom minule godine Srbija se suočavala sa pritiscima različitog intenziteta, ali će već sledećeg meseca ti udari postati potpuno sinhronizovani.
Tokom februara će uslediti svojevrsni veliki test izdržljivosti za našu zemlju, na koju će biti usmerena čitava zapadna mašinerija s ciljem da se Beograd primora da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, da uvede sankcije Rusiji i prekine jačanje ekonomskih veza sa Kinom.
Rukovodstvo Srbije uporno iznosi jasan stav da nema odustajanja od najvažnijih državnih i nacionalnih interesa podebljavajući pritom crvene linije preko kojih se neće ići. A najvažnija je ona da nema priznavanja lažne države, niti saglasnosti s tim da Priština dobije stolicu u Ujedinjenim nacijama. Paralelno sa iznošenjem ove pozicije ide i poruka – ne odričemo se pravih prijatelja.
Takav “tvrdoglavi” stav Beograda, očigledno, prilično iritira predstavnike Zapada i primorava ih da proaktivnije deluju. Bliže se izbori u Evropi, nije tako daleko ni momenat otvaranja birališta u SAD, a svi su odlučni da pred svoje birače izađu bar sa nekim konkretnim rezultatom na međunarodnom planu. Kao najizgledniji uspeh čini im se rešenje kosovskog čvora, pa su zato odlučni da u postprazničnom periodu Srbiju suoče sa paketom ucena.
Šef srpske diplomatije Ivica Dačić ukazuje i da postoje oni koji bi voleli da rukovodstvo u Srbiji bude nestabilno i da ne bude jako kako ne bi moglo čvrsto da odgovara na razne ultimatume koji dolaze iz međunarodne zajednice, a koji se pre svega odnose na KiM. Upitan kada se očekuje veći pritisak po pitanju KiM, Dačić je za Tanjug odgovorio da se u evropskim krugovima procenjuje da će Evropska komisija, odnosno tamošnji organi, do marta završiti rad jer slede evropski izbori.
“Tako da se može očekivati da će upravo u februaru i martu koncentrisati taj pritisak sa različitih strana, koji će pre svega biti usmeren ka tome da Srbija napravi značajne ustupke kada je reč o KiM, imajući u vidu da je i predsednik Aleksandar Vučić rekao da mi ne pristajemo na članstvo Kosova u UN i da nema nezavisnosti Kosova”, rekao je Dačić.
Novi-stari paket pritisaka s kojima će se suočiti naša zemlja, sadrži četiri mehanizma koji mogu da se primenjuju istovremeno, a bez vremenskog ograničenja.
Pod jedan, Srbija bi mogla da ostane u svojevrsnoj fazi stagnacije kada je reč o procesu evropskih integracija. Uprkos tome što sprovodi krupne reformske poteze, za šta dobija pohvale briselskih zvaničnika, našoj zemlji bi bilo onemogućeno da napravi sledeće korake ka članstvu i da otvara nove klastere.
Pod dva, jedna od kazni za “neposlušnu” državu moglo bi da bude i ekonomsko saplitanje, odnosno sprečavanje daljih investicija, kočenje već započetih projekata, stvaranje problema oko uzimanja i otplate kredita. I kompanije koje se kolebaju da li ovde da ulažu, mogle bi da dobiju savet da to ne čine i da potraže neko “stabilnije tržište”.
Pod tri, kroz koordinisanu spoljašnju i unutrašnju akciju usledio bi pokušaj da se Srbiji nametne imidž zemlje koja ima autoritarnu vlast i takvog vladara. Cilj je da se prikažemo kao država s nedovoljnim stepenom demokratije koja ne zaslužuje da baštini pogodnosti koje pripadaju “razvijenim demokratijama”.
Pod četiri, mehanizam su i sinhronizovani udari na Srbe na Kosovu i Metohiji i Republici Srpskoj, s ciljem da se oslabi pozicija Srbije, da se izazovu nemiri za koje bi se okrivio ceo naš narod i da se naša zemlja označi kao destabilišući faktor u regionu.
Komentarišući sve ove moguće mehanizme pritisaka, Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost kaže da bi, na osnovu opasnosti koje nose, na prvo mesto stavio nastavak pritiska na naše sunarodnike na KiM.
“To premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti uveliko radi, ali je velika opasnost da se situacija u nekom trenutku eskalira, da bukne sukob koji bi se osetio u celom regionu. Na drugom mestu bi bila koordinisana akcija spoljašnjeg i unutrašnjeg faktora, a čiji je cilj da se destabilizuje vlast i cela zemlja, a da vetar u leđa dobiju neke druge snage”, navodi Graovac.
On ukazuje i da je konačni cilj Zapada da na ovim prostorima zaokruži svoj uticaj, a suzbije ruski i kineski.
